Minhen – Nacrt nemačkog saveznog budžeta za 2026. godinu nerealno prikazuje nivo investicija, jer se znatan deo planirane potrošnje odnosi na rashode koji nemaju karakter stvarnih ulaganja, navodi se u danas objavljenoj analizi Instituta za ekonomska istraživanja (IFO) iz Minhena. Ova analiza postavlja ozbiljna pitanja o održivosti i transparentnosti finansijskih planova nemačke vlade u kontekstu ekonomskih izazova s kojima se zemlja suočava.
Ekonomistkinja Emilija Heslinger iz IFO-a ističe da većina iznosa označenih kao investicije u budžetu u stvarnosti nisu ulaganja u budućnost, već prikriveni transferi i subvencije. Ova tvrdnja otvara diskusiju o tome kako se definišu investicije u javnim finansijama i koliko su one efikasne u podsticanju rasta ekonomije.
U nacrtu budžeta navedeno je da će se za investicije izdvojiti 56,1 milijarda evra. Međutim, prema Heslinger, deset najvećih investicionih stavki za 2026. godinu, koje ukupno iznose 24,4 milijarde evra (43,1 odsto svih planiranih investicija), uglavnom nije namenjeno izgradnji ni održavanju infrastrukture. Ove stavke, umesto toga, više liče na administrativne troškove ili subvencije za određene sektore, što može da umanji stvarni efekt investicija na ekonomski rast.
Analiza IFO-a takođe ukazuje na to da je ovakav pristup budžetiranju potencijalno rizičan. U vreme kada se čini da su ekonomski pokazatelji u opasnosti od stagnacije, važno je postaviti prioritete koji će omogućiti dugoročno jačanje privrede. Ulaganja u infrastrukturu, na primer, često su ključna za podsticanje privrednog rasta, stvaranje radnih mesta i poboljšanje životnog standarda građana.
U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje kako će vlada reagovati na kritike i da li će preispitati svoje budžetske planove. Neki analitičari sugerišu da bi nemačka vlada mogla da se suoči sa pritiscima da poveća stvarna ulaganja, posebno u oblasti kao što su digitalizacija, energetska efikasnost i održiva infrastruktura.
Osim toga, očekuje se da će se u narednim mesecima nastaviti rasprava o fiskalnoj politici, s obzirom na to da se Nemačka suočava s izazovima u pogledu inflacije, rasta kamata i globalnih ekonomskih turbulencija. U takvom kontekstu, poziv na veću transparentnost i odgovornost u budžetskom planiranju mogao bi da dobije na značaju.
U međuvremenu, javnost i analitičari će pažljivo pratiti kako će se ovi budžetski planovi razvijati i kakve će konkretne mere biti preduzete. Pitanje održivosti javnih finansija i efikasnosti investicija postaje sve relevantnije kako se Nemačka suočava sa sve većim ekonomskim izazovima.
Na kraju, analiza IFO-a naglašava potrebu za sveobuhvatnijim pristupom u planiranju budžeta, gde bi se prioriteti trebali usmeriti ka stvarnim i održivim investicijama koje će dugoročno doprineti ekonomskom razvoju. Samo kroz odgovorno budžetsko planiranje može se obezbediti stabilnost i prosperitet za buduće generacije.
