Nemački restorani, kafići i hoteli se suočavaju sa ozbiljnim izazovima, a pred njima je šesto uzastopno polugodište poslovanja sa gubitkom. Ovi problemi su uzrokovani sve većim štednjama gostiju, kao i porastom troškova rada, energije, materijala i osiguranja. Prema anketi Nemačkog udruženja hotela i restorana (Dehoga), koja je obuhvatila skoro 4.000 kompanija, u julu je zabeležen pad prometa za oko devet procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.
U prvih šest meseci 2025. godine, prihodi nemačkih ugostitelja pali su za 3,7 procenata u poređenju sa prethodnom godinom, dok je u poređenju sa 2019. godinom taj pad još značajniji – čak 15,1 procenat. Ova situacija predstavlja ozbiljan problem za sektor ugostiteljstva, koji se teško oporavlja od posledica pandemije COVID-19.
Predsednik organizacije Dehoga, Gvido Celik, naglašava da 32 procenata kompanija ocenjuje rezervacije gostiju za avgust i septembar kao „loše“ ili „vrlo loše“. U isto vreme, samo 23,8 procenata kompanija vidi situaciju kao „dobru“ ili „vrlo dobru“. Ove brojke pokazuju da se povratak na prethodne nivoe poslovanja čini dalekim.
Celik je pozvao nemačke vlasti na hitne mere podrške kako bi se olakšala situacija u sektoru. On predlaže poreske olakšice, fleksibilnije radno vreme i smanjenje birokratije kao ključne korake za pomoć ugostiteljima. Ove mere bi mogle da pomognu ne samo u trenutnom preživljavanju, već i u dugoročnom oporavku sektora.
Udruženje Dehoga takođe smatra da bi zakonsko uvođenje poreza na dodatnu vrednost od sedam procenata na obroke u gastronomiji, koje bi moglo da stupi na snagu do januara 2026. godine, moglo značajno stabilizovati sektor. Ova promena bi doprinela očuvanju radnih mesta, omogućila modernizaciju i investicije u digitalizaciju, kao i konkurentniju ponudu u odnosu na dostavne servise i gotove proizvode iz prodavnica.
Gosti su sve oprezniji kada su u pitanju troškovi, a to se posebno odražava na ugostiteljske usluge. Sa rastućim troškovima, mnogi restorani su primorani da povećaju cene, što dodatno odbija potrošače. U situaciji kada se očekuje da će inflacija nastaviti da pritisne potrošače, ugostitelji se suočavaju sa teškim odlukama o tome kako dalje.
Osim toga, konkurencija u sektoru dostave hrane i gotovih proizvoda iz prodavnica dodatno otežava situaciju. Mnogi gosti se odlučuju za brže i jeftinije opcije, što stavlja dodatni pritisak na tradicionalne restorane i kafiće koji se oslanjaju na lično iskustvo i uslugu.
Iako je sektor ugostiteljstva u Nemačkoj već dugo vreme bio jedan od stubova ekonomije, trenutna situacija ukazuje na potrebu za hitnim reformama i podrškom. Mnogi vlasnici restorana i hotela izražavaju zabrinutost zbog budućnosti svojih poslovanja i mogućnosti oporavka u narednim mesecima.
U svetlu ovih izazova, važno je da se preduzmu koraci kako bi se pomoglo ovom sektoru da se stabilizuje i ponovo postane konkurentan. Sa pravim merama podrške i razumevanjem od strane vlasti, postoji nada da će sektor ugostiteljstva moći da prebrodi ovu krizu i ponovo se vrati na staze rasta. U suprotnom, posledice bi mogle biti dugotrajne, sa širim implikacijama za nemačku ekonomiju i tržište rada.
