Nemački kancelar Fridrih Merc iz redova demohrišćana suočava se sa ozbiljnim izazovima u svom mandatu, jer se njegov rejting brzo pogoršava. U najnovijim anketama javnog mnjenja, čak 77 procenata Nemaca nije zadovoljno radom vladajuće koalicije. Ova situacija podseća na prethodnu vladu socijaldemokrate Olafa Šolca, koja je pala zbog sličnih problema. Anketu je sproveo institut Infratestdimap, koji je ispitao 1.342 građana s pravom glasa.
Jedan od ključnih uvida iz ankete je to da su nezadovoljni ne samo građani, već i pristalice samih vladajućih stranaka. Pristalice demohrišćana su se pokazale nešto blažim, sa 57 procenata njih koji su zadovoljni radom vlade, dok je samo četvrtina pristalica socijaldemokrata zadovoljna aktuelnim ministarskim postavkama i njihovim učinkom. Ova polarizacija unutar koalicije može dodatno zakomplikovati situaciju, s obzirom na to da su u pitanju i stranke koje dele vlast.
Jedan od glavnih problema koji muči vladu su budžetska pitanja i konflikti oko socijalnih davanja i klimatskih projekata. Merc, koji je preuzeo kancelarsku poziciju sa snažnim obećanjima o obnovi poverenja u vladu, sada se suočava sa sličnim izazovima kao Šolc, jer se unutar njegove koalicije ponovo javljaju nesuglasice. U tom kontekstu, Merc je istakao da Nemačka više ne može ekonomski da podržava strategiju beneficija za materijalno ugrožene kategorije stanovništva, na šta su socijaldemokrate odgovorile da je to „budalaština“.
Ministarka rada i kopredsednica SPD, Barbel Bas, nije se ustručavala da koristi oštre reči prema kancelaru, što ukazuje na duboku napetost unutar koalicije. Analitičari smatraju da su socijaldemokrate bile blage u svom odgovoru, s obzirom na ogorčenje koje vlada unutar njihove stranke. Ovo nezadovoljstvo dodatno se povećava najavama o povećanju starosne granice za penzionisanje na 70 godina, što je ideja koju odbacuje čak 84 procenta ispitanika.
Merc takođe najavljuje nove rezove u socijalnoj politici, s ciljem da se do 2027. godine uštedi 30 milijardi evra. Ove uštede su neophodne zbog sve većih rupa u budžetu, koje su rezultat rasta energetskih troškova i kontinuirane pomoći Ukrajini. Ove mere izazivaju dodatne kritike i nezadovoljstvo među građanima, koji se plaše da će se njihovi životni standardi dodatno pogoršati.
S obzirom na trenutne političke okolnosti, stranka AfD (Alternativa za Nemačku) beleži rast popularnosti. Da su izbori održani sada, demohrišćani bi osvojili 27 procenata glasova, dok im se AfD približava sa 25 procenata. Socijaldemokratska stranka, s najnovijim porastom od jednog procenta, bi dobila samo 14 procenata, dok bi Zeleni i Levica ostali na 11, odnosno 10 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da se politička scena u Nemačkoj menja, a nezadovoljstvo građana može doneti nove izazove za vladajuće stranke.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će Fridrih Merc morati da se suoči sa ozbiljnim izazovima kako bi obnovio poverenje građana i stabilizovao svoju vladu. Njegova politika i odluke u narednim mesecima će biti ključne za budućnost ne samo njegove koalicije, već i za političku stabilnost Nemačke. Nezadovoljstvo među građanima, kao i unutar njegove koalicije, predstavljaju ozbiljne prepreke koje će morati da prevaziđe kako bi izbegao sudbinu svog prethodnika.
