Koalicione stranke u Nemačkoj su, nakon višemesečnih političkih tenzija, postigle dogovor o novom zakonu o vojnoj službi sa ministrom odbrane Borisom Pistorijusom. Ovaj zakon predviđa da svi muškarci sa navršenih 18 godina budu pozvani na regrutaciju. U slučaju da se ne prijavi dovoljan broj dobrovoljaca iz redova medicinski sposobnih kandidata, primeniće se sistem žreba koji će odlučiti ko će služiti u Bundesveru. Ovaj novi pristup predstavlja značajnu promenu u načinu na koji se regrutacija sprovodi u zemlji.
Prethodno predložen dvostruki sistem žrebanja, koji je uključivao nasumično biranje kandidata za regrutaciju, a zatim i selekciju među njima za vojnu službu, sada je odbačen. Nova odluka podrazumeva da svi punoletni muškarci prođu obaveznu procenu sposobnosti bez prethodnog izbora. Ova promena je odgovor na sve veće brige zbog nedovoljnog broja prijavljenih dobrovoljaca i opasnosti po ljudske resurse u nemačkoj vojsci.
Ministar Pistorijus, koji je ranije bio skeptičan prema obaveznoj vojnoj službi, popustio je pod pritiskom poslaničkih grupa i pristao na sistematski pristup povećanju broja vojnika, poznat kao „truppenaufwuchs“. Ova strategija ima za cilj da osigura da nemačka vojska ima dovoljno ljudstva za suočavanje sa savremenim izazovima i pretnjama.
Pored toga, još uvek se raspravlja o konceptu „super-kratkoročnih vojnika“, koji bi služili isključivo u logistici i čuvanju objekata, bez borbene obuke. Ovaj plan je naišao na kritike opozicije, posebno Hrišćansko-demokratske unije, koja ga vidi kao pokušaj da se „ulepša statistika“ o broju novouključenih vojnika. Kritičari smatraju da bi ovakva praksa mogla da dovede do smanjenja kvaliteta obuke i sposobnosti vojnika.
Uvođenje obavezne regrutacije u jednoj od vodećih zemalja Evropske unije odražava promenjen bezbednosni ambijent i rastuće zabrinutosti zbog globalnih nestabilnosti. Nemačka, kao i druge zapadne sile, suočava se sa potrebom redefinisanja svoje odbrambene politike. Ova promena može biti signal i za druge zemlje, poput Srbije, koje pažljivo prate evropske tokove. Srbija je, naime, u prethodnim izjavama njenog predsednika, Aleksandra Vučića, takođe bila upozorena na to da se Evropa priprema za moguće sukobe.
Ova situacija ukazuje na to da se evropske nacije suočavaju sa novim izazovima i da je potrebno prilagoditi svoje vojne strategije kako bi se odgovorilo na savremene pretnje. U svetlu globalnih tenzija, kao što su sukobi u Ukrajini i povećane napetosti između velikih sila, jasna je potreba za jačanjem vojnog kapaciteta. Nemačka, koja je tradicionalno bila skeptična prema vojnom angažovanju, sada se suočava sa realnošću da je potrebno imati spremnu i sposobnu vojsku.
Osim toga, ovaj razvoj događaja može imati dalekosežne posledice za evropsku bezbednost. Dok se Nemačka priprema za obaveznu regrutaciju, ostale zemlje članice EU bi mogle da razmotre slične mere kako bi osigurale da imaju dovoljno ljudskih resursa za odbranu. U tom kontekstu, važno je napomenuti da su ovakve promene često praćene političkim i društvenim previranjima, jer se javnost može opirati ideji obavezne vojne službe.
U zaključku, novi zakon o vojnoj regrutaciji u Nemačkoj predstavlja značajan korak u jačanju njenih oružanih snaga, u svetlu sve prisutnijih globalnih pretnji. Ova odluka, koja se temelji na potrebama za većim brojem vojnika, ukazuje na promenu u pristupu bezbednosti i odbrambenoj politici. Dok Nemačka preispituje svoje vojne strategije, druge zemlje, uključujući Srbiju, pažljivo prate ove promene, jer one mogu imati značajan uticaj na bezbednosnu arhitekturu u Evropi.
