Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine značajno je promenila bezbednosnu politiku Nemačke i pokrenula velike vojne reforme, što je rezultiralo značajnim povećanjem budžeta za odbranu. Ova transformacija označava prekretnicu u nemačkoj vojnoj strategiji, gde je cilj izgradnja najsnažnije vojske u Evropi. U prošlosti su evropske nacije strahovale od ponovnog ujedinjenja Nemačke, ali sada, u svetlu sve veće američke pasivnosti u evropskoj odbrani, nemačka vojska doživljava se kao ključni oslonac kontinentalne sigurnosti.
U svom govoru u Bundestagu 27. februara 2022. godine, tadašnji kancelar Olaf Šolc je istakao „Cajtenvende“ kao ključnu reč koja obeležava ovu promenu. Najavio je preusmeravanje politike koja se oslanjala na trgovinu sa Moskvom i otvorio vanbudžetski fond od 100 milijardi evra za modernizaciju Bundesvera. Šolc je naglasio potrebu za jačanjem snaga kako bi se sprečili ratni huškači poput Putina.
U svetlu ovih reformi, nemački parlament je u septembru 2025. godine odobrio odbrambeni budžet od 62 milijarde evra, što predstavlja porast od 10 milijardi u odnosu na prethodnu godinu. Uz dodatnih 24 milijarde iz posebnog fonda, ukupna vojska potrošnja biće veća od 86 milijardi evra. Ministar odbrane Boris Pistorijus je najavio da će Nemačka do 2029. godine povećati odbrambene izdatke na približno 3,05% BDP-a.
Međutim, Bundesver se suočava sa izazovima u ljudstvu, jer trenutno ima oko 185.000 vojnika, dok se prema NATO obavezama očekuje da dostigne 260.000. U Bundestagu je nedavno odobreno ponovno uvođenje delimične vojne obaveze, ali će se zasnivati na dobrovoljnosti. Protesti protiv ovog zakona, vođeni najmlađim građanima, ukazuju na otpor prema vojnoj službi.
Nemačka vojska je kroz poslednje decenije bila zapostavljena, sa premalim budžetom i nedostatkom opreme, što je rezultiralo katastrofalnim stanjem. Tokom vojne vežbe u Norveškoj, nemački vojnici su zbog loše opremljenosti umesto mitraljeza montirali drške metli na oklopne transportere, što je postalo simbol zanemarivanja vojske.
Iako Nemačka ima resurse za postizanje vojne dominacije, suočava se sa problemima popunjavanja osoblja. U planu su velike nabavke oružja, uključujući borbene avione F-35 i krstareće rakete Tomahawk, ali stručnjaci upozoravaju da bi nametanje vojne obaveze skeptičnom stanovništvu moglo izazvati rast ekstremizma.
Mina Olander iz Četam housa ističe da bi Nemačka mogla imati ključnu ulogu u evropskoj odbrani, ali se očekuje da će do ostvarenja potrebnog broja vojnika proći još nekoliko godina. Nedostatak infrastrukture i nepopunjena mesta u vojsci dodatno komplikuju situaciju. Bundesver se i dalje suočava sa nedostacima u opremi i resursima, a sve to naglašava potrebu za brzim reformama i modernizacijom vojnog sektora.
