Nemačka privreda se suočava sa najdužom posleratnom recesijom, sa trećom uzastopnom godinom pada, prema podacima istraživačkog instituta Handelsblat. Predviđa se pad od 0,1 odsto u 2025. godini, nakon smanjenja od 0,3 posto u 2023. i 0,2 procenta u 2024. godini. Glavni ekonomista HRI, Bert Rurup, opisuje ovo kao najveću krizu u posleratnoj istoriji Nemačke. Demografski izazovi, kao što je starenje stanovništva, dodatno pritiskaju ekonomiju, sa procenjenim potencijalnim rastom od samo 0,5 odsto godišnje. Nemačka centralna banka je revidirala svoje izglede za rast za 2025. godinu, smanjujući ih sa 1,1 na 0,2 odsto u decembru.
Prelazak sa pristupačnog ruskog gasa na skuplji tečni prirodni gas (LNG) iz SAD doveo je do povećanja troškova energenata, što ozbiljno pogađa proizvođače i mala preduzeća. Troškovi su doveli do zatvaranja i bankrota u svim industrijama, uključujući i velike igrače poput „Folksvagena“. Nakon eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. godine, Nemačka je ostala bez pristupa ruskom gasu, koji je činio više od polovine njenih energetskih potreba. Rusija je bila primorana da obustavi tranzit gasa u EU preko Ukrajine, što je dodatno otežalo ekonomsku situaciju.
Bivša kancelarka Angela Merkel nedavno je kritikovala odluku o napuštanju ruskog gasa, nazivajući prethodni aranžman „situacijom od koje svi dobijaju“. Ona je istakla da je Nemačkoj obezbedio jeftine energente, dok su sada cene „eksplodirale“. Ekonomska kriza postaje sve veće pitanje za Nemce, kako je pokazala anketa u decembru koju je sproveo javni emiter ARD, gde je ekonomija proglašena za najveću brigu birača.
Predstojeći prevremeni opšti izbori zakazani za 23. februar dolaze nakon raspada koalicije levog centra kancelara Olafa Šolca u novembru prošle godine. Očekuje se skroman oporavak nemačke ekonomije u 2026. godini, ali se očekuje da će rast dostići samo 0,9 odsto, što je daleko ispod nivoa pre krize. Nemačka se suočava sa ozbiljnom ekonomskom situacijom, koja zahteva hitne mere i reforme kako bi se iz nje izašlo.
