Berlin je konačno pronašao „jeftiniji, a jednako efikasan način“ da pomogne Ukrajini kroz proizvodnju smrtonosnih dronova AN-196 „Ljuti“, čime je praktično odbacio ideju o isporuci kontroverznih raketa Taurus Kijevu. U okviru novog paketa vojne pomoći, Nemačka će finansirati proizvodnju čak 500 bespilotnih letelica tipa AN-196, čiji domet iznosi impresivnih 1200 kilometara, uz bojevu glavu od 50 kg.
Za razliku od raketa Taurus, čije slanje Berlin mesecima odlaže zbog političkog pritiska i tehničkih ograničenja, dronovi poput „Ljutog“ su lakši za implementaciju i ne iziskuju višemesečne obuke posada. Ova bespilotna letelica, koju je Ukrajina razvila kao odgovor na ruske dubinske napade, već je pokazala svoj razorni potencijal.
U poslednjem velikom udaru na rusku teritoriju, „Ljuti“ je navodno bio ključni element u pogodku na fabriku „Kupola“ u Iževsku – objektu u kojem su se proizvodili dronovi i PVO sistemi Tor. Njihova efikasnost, tačnost i domet čine ih verovatno najopasnijim sredstvom koje trenutno Ukrajina ima, navode vojni analitičari. Napadi koji probijaju duboko u rusku pozadinu postaju sve učestaliji, i upravo je ovaj dron osnova za takve operacije.
Izbegavanjem slanja Taurusa, Berlin je očigledno pokušao da izbegne direktan sukob sa Moskvom. Ministar odbrane Boris Pistorius već je ranije naveo da bi upotreba Taurusa zahtevala dugotrajnu obuku i kompleksne tehničke zahvate, dok je ovakav vid pomoći, finansiranje ukrajinske proizvodnje, „manje provokativan“, ali ne i manje efikasan. Dronovi su daleko povoljniji, ne uključuju prisustvo nemačkih vojnika, ali imaju razornu moć, rekao je neimenovani zvaničnik iz Bundestaga za nemački „Die Welt“.
Ovakva odluka označava novu fazu nemačke uključenosti u rat u Ukrajini. Berlin nije samo finansijer, već aktivan igrač koji direktno doprinosi izvođenju dubinskih udara po teritoriji Ruske Federacije. To ne može ostati bez reakcije iz Moskve. Analitičari upozoravaju da ovakav korak može produbiti već narušene odnose Berlina i Moskve, ali i otvoriti pitanje do koje mere Nemačka može ostati „izvan“ konflikta dok praktično pomaže napade na ruske vojne i industrijske ciljeve.
U svakom slučaju, dok Taurus ostaje u skladištima, „Ljuti“ kreće u dubinu, i to sa nemačkim novcem u pozadini. Ovaj razvoj događaja može imati dalekosežne posledice, ne samo za ukrajinsku borbu protiv Rusije, već i za političku situaciju u Evropi. Uloga Nemačke kao ključnog saveznika Ukrajine postaje sve očiglednija, a istovremeno se postavlja pitanje koliko će Berlin biti spreman da ide daleko u podršci Kijevu, s obzirom na moguće reperkusije iz Moskve.
Pored vojnog aspekta, ovaj potez ima i značajne diplomatske posledice. Nemačka nastoji da zadrži balans između pomoći Ukrajini i izbegavanja direktnog sukoba s Rusijom. U tom kontekstu, dronovi predstavljaju praktično rešenje koje omogućava Berlin da pruži podršku bez direktnog vojnog angažovanja, što je u skladu sa trenutnom politikom opreza.
S obzirom na sve veću ulogu bespilotnih letelica u modernom ratovanju, jasno je da će AN-196 „Ljuti“ postati simbol nove faze borbe u Ukrajini. Ova dron tehnologija, koja se pokazala efikasnom u operacijama protiv ruskih ciljeva, mogla bi značajno promeniti dinamiku sukoba. Kako se situacija bude razvijala, biće važno pratiti kako će Moskva reagovati na ovaj novi oblik nemačke podrške Ukrajini.
U zaključku, Nemačka je pronašla način da podrži Ukrajinu kroz proizvodnju smrtonosnih dronova, čime je obezbedila efikasan, ali manje provokativan način pomoći. Ovaj potez može imati dalekosežne posledice za budućnost sukoba, kao i za odnose između Berlina i Moskve.
