Nemačka će se pridružiti NATO misiji u blizini Grenlanda slanjem četiri borbena aviona Eurofajter, najavio je ministar odbrane Boris Pistorijus tokom sastanka u Briselu. Ova odluka predstavlja prvi korak Nemačke u jačanju vojne prisutnosti u arktičkom regionu, a avioni bi mogli biti raspoređeni već krajem nedelje, prema izveštaju nemačkog nedeljnika Špigel.
Prema informacijama, planirano je da Nemačka pošalje dve borbene jedinice, svaka sa po dva aviona, kako bi doprinela NATO operaciji poznatoj kao „Stražari Arktika“. Ova misija je delom odgovor na nedavne zahteve američkog predsednika Donalda Trumpa, koji je sugerisao da bi Sjedinjene Američke Države trebale preuzeti kontrolu nad Grenlandom iz bezbednosnih razloga u Arktiku.
Avioni Eurofajter, koji su specijalizovani za vazdušni boj, a ne za bombardovanje, biće stacionirani na Islandu. Njihova glavna uloga biće da vrše alarmne patrole, koje uključuju identifikaciju nepoznatih letelica i prikupljanje podataka sa tla za potrebe vojnog situacionog prikaza. Ove aktivnosti su deo šireg plana NATO-a da poboljša bezbednost u regionu koji postaje sve važniji zbog klimatskih promena i sve veće geopolitičke napetosti.
Na sastanku ministara odbrane NATO-a, koji će se održati sutra, razmotriće se dodatni detalji i mogućnosti za jačanje vojne prisutnosti u Arktiku. Nemačka je najavila da bi njen doprinos misiji mogao brzo rasti u narednim nedeljama. Pored Eurofajtera, razmatra se i uključivanje mornaričkih aviona za izviđanje, kao i aviona za vazdušno dopunjavanje gorivom iz Luftvafe, kako bi se pružila podrška drugim zemljama učesnicama koje možda nemaju dovoljne kapacitete.
Ova misija dolazi u trenutku kada Velika Britanija planira da poveća broj svojih vojnika stacioniranih u Norveškoj sa oko 1.000 na 2.000 u naredne tri godine. Ovaj potez je deo šire strategije NATO-a za jačanje odbrane u regionu, s obzirom na sve veće vojne aktivnosti Rusije u Arktiku.
NATO snage su sve više fokusirane na arktički region, koji postaje sve važniji zbog prirodnih resursa i strateških ruta koje se otvaraju usled topljenja leda. Ove promene su izazvale zabrinutost među zemljama članicama NATO-a, koje strahuju od mogućih sukoba i potrebne su im dodatne vojne kapacitete kako bi odgovorile na bilo kakve pretnje.
Uprkos tome što je Nemačka tradicionalno bila oprezna u svom vojnopolitičkom angažmanu, njena odluka da se uključi u ovu misiju ukazuje na promenu u pristupu i na sve veću spremnost da se doprinese kolektivnoj odbrani unutar NATO-a. Očekuje se da će ovaj potez biti dočekan pozitivno od strane saveznika, ali i izazvati reakcije od strane Rusije, koja je već izrazila zabrinutost zbog vojne prisutnosti NATO-a u blizini svojih granica.
Misija „Stražari Arktika“ predstavlja prvi konkretan korak Nemačke ka aktivnijem angažovanju u arktičkom regionu, koji postaje sve važniji u globalnoj geopolitičkoj igri. Kako se situacija bude razvijala, svi pogledi će biti uprti u Nemačku i njene vojne kapacitete, kao i u odgovor drugih zemalja na ovaj potez.
