Minhen – Planovi nemačke vlade o povećanju javnog duga ponovo su otvorili raspravu o dugoročnoj održivosti javnih finansija i rastućim izdacima za kamate koji će, prema procenama, u budućnosti zauzimati sve veći deo budžeta. Predsednik minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja IFO, Klemens Fust, u autorskom članku upozorava na nadolazeće probleme.
Fust ističe da trenutni troškovi kamata čine oko šest odsto nemačke savezne potrošnje. Međutim, ako se trenutni trendovi nastave, ti troškovi bi do 2040. godine mogli premašiti 13 odsto, pod uslovom da prosečna kamatna stopa ostane na 2,5 odsto, a privreda nominalno raste po stopi od tri odsto na godišnjem nivou. Ovo bi, kako naglašava, moglo imati ozbiljne posledice po budžet i sposobnost države da finansira svoje obaveze.
Ukoliko se sadašnji udeo kamata poveća na 13 odsto, u budžetu za 2025. godinu bi nedostajalo 35 milijardi evra. Ova situacija bi mogla zahtevati drastične mere – ili rezanje budžeta Ministarstva rada za petinu, ili povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) za dva procentna poena. Fust upozorava da bi ovakve mere mogle dodatno opteretiti građane i privredu, što bi moglo dovesti do socijalnih nemira i smanjenja ekonomske aktivnosti.
Povećanje javnog duga i troškova kamata nije samo problem za Nemačku, već i za celu Evropsku uniju. Mnoge zemlje se suočavaju sa sličnim izazovima, a visoke kamatne stope i inflacija dodatno komplikuju situaciju. Fust naglašava da je važno da vlada pronađe održiva rešenja kako bi se izbegla buduća kriza javnih finansija.
U pozadini ovih ekonomskih izazova, Nemačka se suočava i sa demografskim promenama koje utiču na radnu snagu i ekonomski rast. Starenje populacije dovodi do smanjenja broja radno sposobnih ljudi, što dodatno otežava situaciju. U isto vreme, potreba za investicijama u infrastrukturu i obrazovanje postaje sve očiglednija.
U svetlu ovih informacija, Fust predlaže nekoliko mera koje bi vlada mogla razmotriti. Prvo, neophodno je poboljšati efikasnost javne potrošnje kako bi se smanjili troškovi i povećala produktivnost. Takođe, potrebno je razmotriti reforme u poreznoj politici koje bi mogle stvoriti povoljnije uslove za privredu i podstaći investicije.
Drugo, vlada bi trebala da se fokusira na podsticanje inovacija i razvoja novih tehnologija koje bi mogle doprineti ekonomskom rastu. Ulaganje u istraživanje i razvoj, kao i podrška malim i srednjim preduzećima, mogu biti ključni faktori za jačanje privrede u narednim godinama.
Na kraju, Fust naglašava da je neophodno da se javna debata o ovim pitanjima otvori i da se građanima pruže jasne informacije o ekonomskim izazovima i mogućim rešenjima. Transparentnost i uključivanje građana u proces donošenja odluka mogu pomoći u stvaranju poverenja u institucije i obezbeđivanju dugoročne održivosti javnih finansija.
U zaključku, izazovi sa kojima se Nemačka suočava u vezi sa javnim dugom i troškovima kamata zahtevaju hitnu pažnju i promišljene strategije. Bez adekvatnog reagovanja, zemlja bi mogla da se suoči sa ozbiljnim ekonomskim problemima koji bi mogli uticati na život građana i stabilnost cele ekonomije. Na vladi je da pronađe pravi put ka održivom razvoju i očuvanju javnih finansija u korist svih svojih građana.
