Građani Nemačke prošle godine odlazili su u penziju sa prosečno 64,7 godina, što predstavlja povećanje u odnosu na 2000. godinu kada je ta starosna granica bila 62 godine. Ova promena deo je šireg trenda u Evropskoj uniji, gde se mnoge zemlje odlučuju na podizanje starosne granice za penzionisanje, a Danska se izdvaja kao lider s planovima da do 2040. godine poveća granicu na 70 godina.
Prema podacima Nemačkog fonda penzijskog osiguranja, sve je izraženije kasnije penzionisanje, a planovi su da se do 2031. godine granica postepeno poveća na 67 godina. Međutim, u koalicionom sporazumu nemačke vlade stoji da dalja povećanja starosne granice nisu planirana. Umesto toga, razmatra se uvođenje koncepta „aktivne penzije“, koji bi omogućio osobama starijim od penzijske granice da zarađuju do 2.000 evra mesečno bez oporezivanja.
Prošle godine, prosečan mesečni iznos koji su primali penzioneri u Nemačkoj bio je 1.154 evra. Razlike između muškaraca i žena su značajne; muškarci su u proseku zarađivali 1.405 evra, dok su žene primale samo 955 evra. Penzijski fond je isplatio ukupno 402,8 milijardi evra penzionerima, a prihod Fonda bio je 402 milijarde, što ukazuje na stabilnost sistema zahvaljujući pozitivnom stanju na tržištu rada.
Pored Nemačke, Danska vodi reforme u povećanju starosne granice, a očekuje se da će do 2060. godine imati najvišu granicu u Evropi, čak 74 godine. Ostale zemlje poput Holandije, Velike Britanije i Irske već su usvojile zakone koji predviđaju postepeno povećanje granice za penzionisanje.
Starosne granice za odlazak u penziju u EU variraju; za muškarce se kreću između 62 i 67 godina, dok žene mogu u penziju između 60 i 67 godina. Turska ima najniže granice, gde žene mogu ići u penziju sa 49, a muškarci sa 52 godine. Tri nordijske zemlje – Danska, Norveška i Island – trenutno imaju najvišu zakonsku starosnu granicu od 67 godina za oba pola, dok je u Nemačkoj trenutna granica 65,8 godina.
U 23 evropske zemlje starosna granica za penzionisanje izjednačena je za muškarce i žene, međutim, u devet zemalja muškarci i dalje odlaze u penziju kasnije. Najveće razlike beleže se u Austriji i Poljskoj, gde muškarci rade u proseku pet godina duže od žena. Prosečna razlika između polova u EU iznosi 0,9 godina, što pokazuje da su razlike u pristupu penziji još uvek prisutne.
Ove promene u sistemu penzionisanja naglašavaju potrebu za prilagođavanjem savremenim ekonomskim i demografskim trendovima, a zemlje EU nastoje da osiguraju održivost svojih penzijskih sistema u budućnosti.
