Nemačka vlada je usvojila predlog novog zakona koji ima za cilj da podstakne dobrovoljno služenje vojnog roka. Ovaj zakon dolazi u trenutku kada Nemačka planira da značajno poveća svoja ulaganja u oružane snage, sa budžetom od 350 milijardi evra do 2041. godine, što predstavlja istorijski visok nivo potrošnje za Bundesver. Prema rečima ministra odbrane Borisa Pistorijusa, cilj je da se Bundesver učvrsti kao najjača konvencionalna vojna sila u Evropi.
Pistorijus je naglasio da funkcionalni Bundesver zahteva funkcionalnu zemlju i da snažna vojska, kako u pogledu osoblja, tako i opreme, predstavlja najučinkovitije sredstvo za sprečavanje ratova. On je takođe istakao da će nova vojna služba biti dobrovoljna na početku, ali sa planovima da se broj privremenih i profesionalnih vojnika poveća na najmanje 260.000 do 2035. godine, uz ukupno 460.000 uključujući rezerviste. Prema Ministarstvu odbrane, ovo povećanje broja osoblja je odgovor na nove pretnje s kojima se Nemačka suočava.
Predloženi zakon mora da prođe kroz parlamentarnu proceduru i dobije većinu glasova. U okviru novog modela vojne službe, od 2026. godine, svi mladići i devojke dobiće upitnik od Bundesvera koji će se odnositi na njihovo zdravstveno stanje, obrazovne kvalifikacije i interesovanje za služenje vojske. Popunjavanje upitnika biće obavezno za muškarce, dok će za žene biti dobrovoljno, u skladu sa nemačkim Ustavom.
Bundesver planira da do 2030. godine privuče oko 100.000 regruta. Međutim, zakon predviđa mogućnost da Bundestag ponovo uvede obaveznu vojnu službu ukoliko ne bude dovoljno dobrovoljaca. Svi muškarci rođeni od 2008. godine, koji su registrovani putem upitnika, biće podobni za službu.
U međuvremenu, nemački kancelar Fridrih Merc je izjavio da su izmene moguće i da će se prilagoditi ako to bude potrebno. Ipak, neki članovi njegove stranke CDU su kritikovali dobrovoljni model, naglašavajući da je nemoguće braniti se anketama. Predsednik odbrambenog odbora Tomas Rovekamp iz CDU je izrazio zabrinutost da će Nemačka biti „u stanju odbrane na osnovu ovog nacrta zakona“, dok je zamenik Norbert Roting ukazao na nedostatak podataka i rokova u vezi s ostvarivanjem ciljeva.
Lider mladih SPD partije, Filip Turmer, takođe je kritikovao mogućnost da služba postane obavezna, naglašavajući da je njegova stranka protiv obaveznih elemenata i da zahteva jasno opredeljenje za dobrovoljnu službu. Predsednik Udruženja rezervista, Patrik Sensburg, smatra da je Pistorijusov model značajan korak, ali naglašava da dobrovoljna vojna služba neće biti dovoljna da obezbedi dovoljan broj rezervista potrebnih za savremene bezbednosne izazove.
Sa novim modelom vojne službe, nemačka vlada planira da regrutuje mlade da služe dobrovoljno i ponudi im širok spektar programa obuke. Regruti će započinjati službu obavljanjem poslova obezbeđenja i straže, stekavši praktično iskustvo u različitim oblastima Bundesvera, kao i prolazeći dodatne obuke, poput upravljanja dronovima i finansijske podrške za vozačku dozvolu.
Lukas Maksimilijan Šubert sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu ukazuje na podele među mladima u Nemačkoj po pitanju vojnog roka. Iako postoje istraživanja koja pokazuju da su nekada spremni da učestvuju u obaveznoj vojnoj službi, razlike u mišljenju su vidljive među različitim političkim strankama. Dok konzervativci i demohrišćani podržavaju obavezni vojni rok, socijaldemokrate i levica su više sklone dobrovoljnom modelu.
U svakom slučaju, pitanje vojnog roka ostaje ključno za budućnost nemačke vojske i njenu sposobnost da odgovori na savremene bezbednosne izazove.
