Nemačka bi trebalo da ojača svoje obaveštajne službe i omogući im veću slobodu delovanja u suočavanju sa nizom hibridnih pretnji koje dolaze iz Rusije. Ovo je izjavio direktor Nemačke savezne obaveštajne službe (BND) Martin Jeger tokom Minhenske bezbednosne konferencije, ističući da je pretnja hibridnog ratovanja prepoznata. Jeger je ukazao na to da odbijanje agresije ne funkcioniše i postavio pitanje da li Nemačka želi samo da posmatra i beleži događaje ili da preduzme aktivne protivmere.
On je naglasio potrebu da BND postane operativnija, rekavši da je Nemačka otkrila veliku operaciju uticaja povezanih sa Rusijom pred prošlogodišnje federalne izbore. Ova operacija koristila je pseudo-istraživačko istraživanje, „deepfake“ sadržaje i lažne iskaze svedoka na različitim platformama. Pored toga, Jeger je naveo da je policija prošle godine registrovala 321 slučaj sabotaže u Nemačkoj, od kojih je mnogo verovatno bilo povezano sa Rusijom.
Ruska vlada negira da vodi mreže dezinformacija, ali Nemačka se suočava s pretnjama koje su postale sve očiglednije. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u Minhenu da će Nemačka ojačati svoje obaveštajne službe kao deo šire inicijative za obnovu oružanih snaga i jačanje otpornosti na pojačanu pretnju iz Rusije. „Zaštitićemo naš slobodni demokratski poredak od unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja“, rekao je Merc, dodajući da stari međunarodni poredak zasnovan na pravilima više ne postoji kao ranije.
Trenutno, nemački parlament raspravlja o novom zakonu koji bi omogućio obaveštajnim službama, koje su trenutno vezane strogim pravilima, da preduzimaju aktivnije mere protiv bezbednosnih pretnji. Nakon decenija samonametnute opreznosti u vezi sa državnim prisluškivanjem i nadzorom posle Drugog svetskog rata, nemački političari i bezbednosni zvaničnici sve češće zagovaraju da strane i domaće obaveštajne agencije dobiju veću slobodu delovanja, suočene sa pojačanom pretnjom iz Rusije.
Ovaj pristup dolazi u svetlu sve većih tenzija između Nemačke i Rusije, kao i rasta pretnji od strane različitih hibridnih operacija. Nemačka je svesna da se suočava s novim izazovima koji zahtevaju bržu i efikasniju reakciju obaveštajnih službi. Prema izjavama zvaničnika, postoji potreba da se unapredi saradnja između različitih bezbednosnih agencija, kako bi se bolje odgovorilo na hibridne pretnje.
Ovaj proces jačanja obaveštajnih kapaciteta dolazi u trenutku kada su evropske zemlje sve više zabrinute zbog ruskog uticaja i dezinformacija. Nemačka, kao vodeća evropska zemlja, preuzima odgovornost za jačanje svoje bezbednosti i otpornosti na spoljne pretnje. Proširenje ovlašćenja obaveštajnih agencija može pomoći u prepoznavanju i neutralizaciji potencijalnih pretnji pre nego što postanu ozbiljnije.
U zaključku, Nemačka se suočava s izazovima novog doba, gde tradicionalne metode i pristupi možda neće biti dovoljni. Ojačavanje obaveštajnih službi i prilagođavanje zakona kako bi se omogućilo brže delovanje može biti ključno za očuvanje nacionalne sigurnosti i demokratskih vrednosti. Ovaj pristup odražava promene u globalnom bezbednosnom okruženju i potrebu da se zemlje prilagode novim realnostima.
