U Berlinu se danas oglasio nemački ministar finansija i potpredsednik vlade Lars Klingbajl, koji je izjavio da Nemačka i njeni evropski partneri neće dozvoliti da ih američki predsednik Donald Tramp „ucenjuje“. Ova izjava dolazi nakon što je Tramp najavio uvođenje dodatnih carina na proizvode iz osam evropskih zemalja u okviru pritiska oko spora vezanog za Grenland, koji SAD žele da preuzmu.
Klingbajl je naglasio da će Nemačka uvek biti otvorena za saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali je jasno stavio do znanja da Berlin ne može popustiti pod pritiskom Vašingtona. „Nećemo biti ucenjivani i uslediće evropski odgovor,“ dodao je on.
Tramp je, kako je najavio, od 1. februara uveo carine od 10% na uvoz iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske, zbog slanja vojnika na Grenland, koji je danska teritorija. Ova odluka izazvala je oštre reakcije među evropskim liderima.
Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekenti osudila je Trampovu pretnju carinama kao „potpuno neprihvatljivu i duboko žalosnu“. Ona je ukazala na to da mir i bezbednost zavise od poštovanja osnovnih principa Povelje UN i istakla da budućnost Grenlanda treba da odrede Danska i grenlandski narod, u skladu sa demokratskim principima.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je najavljene carine nazvala „greškom“ i upozorila da bi uvođenje novih sankcija bilo kontraproduktivno. Tokom razgovora sa Trampom, Meloni je izrazila svoje neslaganje sa ovom odlukom.
Nemačko Udruženje mašinske industrije (VDMA) pozvalo je Evropsku komisiju da razmotri korišćenje „instrumenta protiv prinude“, koji bi omogućio EU da uzvrati na američke ekonomske pritiske. Predsednik VDMA, Bertram Kavlat, izjavio je da bi popustljivost EU samo podstakla Trampa na nove neprihvatljive zahteve.
Bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen, kritikovao je Trampove izjave o Grenlandu, upozoravajući da bi silom preuzimanje ovog ostrva značilo kraj postojećeg svetskog poretka. On je istakao da je jezik koji Tramp koristi sličan onome koji koriste „gangsteri“, što je zabrinjavajuće.
Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe osudio Trampove pretnje i najavio da će, ukoliko carine budu uvedene, tražiti aktiviranje instrumenta EU za borbu protiv prinude. Ovaj instrument omogućava zamrzavanje pristupa evropskim tržištima ili blokiranje investicija.
Holandski vojni komandant, Ono Ajhelshajm, upozorio je da bi eskalacija tenzija zbog Grenlanda mogla da ugrozi NATO savez, ističući da bi to moglo da ide na ruku ruskom predsedniku Putinu.
Vođa demokratske manjine u američkom Senatu, Čak Šumer, najavio je da će demokrate pokušati da blokiraju Trampove carine, smatrajući ih štetnim za američku ekonomiju i odnose sa saveznicima. Šumer je naglasio da je Trampova odluka besmislena i da će samo pogoršati situaciju.
Lideri evropskih zemalja smatraju Trampov potez pogrešnim i neprihvatljivim, najavljujući jedinstven odgovor. Britanski premijer Kir Starmer je izjavio da su Sjedinjene Američke Države napravile grešku preteći novim carinama, dok je francuski predsednik Makron ponovio da su suverenitet i teritorijalni integritet osnovni principi međunarodnog prava.
U međuvremenu, hitan sastanak ambasadora Evropske unije zakazan je za danas u Briselu, kako bi se razgovaralo o Trampovim najavama o carinama i njihovom potencijalnom uticaju na odnose između SAD i EU. Ovaj sastanak, koji je organizovao Kipar, ima za cilj da pripremi praktične mere za diskusiju na narednim sastancima Saveta EU.
Trampove pretnje carinama predstavljaju novi izazov u transatlantskim odnosima i postavljaju pitanje budućnosti saradnje između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih evropskih saveznika.
