On je u intervjuu za NBC njuz rekao da bi takve mere razmatrao tek nakon eventualnog postizanja sporazuma. „To će doći kasnije. Ako se budu ponašali kako treba, radili dobro, počećemo da pričamo“, rekao je Tramp, i ocenio da je sporazum o trajnom miru „veoma blizu“.
Kako je naveo, postoji nekoliko tački neslaganja, koje „čak i ne izgledaju kao velike tačke“. Tramp je istakao da se Iran već složio da u sporazumu bude klauzula prema kojoj će Iran odustati od svog nuklearnog programa. Dodao je da on nije zahtevao da Liban bude uključen u sporazum sa Iranom. Ocenio je da je iransko rukovodstvo „veoma pametno“, i više racionalnije nego ranije.
Govoreći o iranskom vrhovnom lideru ajatoalhu Modžtabi Hamneiju, Tramp je izrazio uverenje da je Hamnei teško povređen, ali i pohvalio njegovu „hrabrost“ i angažman u mirovnim pregovorima. Tramp je prethodno izjavio da SAD nameravaju da preuzmu iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, uprkos porukama iz Teherana da Iran neće predati taj materijal. “Mogli bismo da ga dobijemo odmah. Ne mislim da bi mogli da nas zaustave kada bismo mi želeli da ga dobijemo, ali nema razloga za to. Uranijum je zakopan“, rekao je Tramp.
Prethodno je jedan od članova iranske Skupštine stručnjaka koja je odlučivala o imenovanju Hamneija, Ahmad Hatami, rekao da je Hamnei doživeo tešku povredu noge u februarskom napadu američkih i izraelskih snaga na Iran, kada je ubijen njegov otac ajatolah Ali Hamnei. „Tokom napada prvog dana rata, (Modžtaba Hamnei) zadobio je povredu noge. Postojala je čak i mogućnost amputacije, ali se to nije dogodilo i on je trenutno u dobrom zdravstvenom stanju“, rekao je Hatami.
Ajatolah se od tada nije pojavio u javnosti, a neki mediji su preneli da je Hamnei teško povređen i da nije u stanju da govori. Američki državni sekretar Marko Rubio nedavno je izjavio da je uveren da je Hamnei još živ, istakavši da postoje „naznake da se on sve više angažuje na nekom nivou“.
U svetlu ovih događaja, jasna slika odnosa između SAD-a i Irana postaje sve složenija. Tramp, kao bivši predsednik, ima svoje viđenje situacije i odnosa sa Teheranom, koji se značajno razlikuje od trenutne administracije. Njegova izjava o mogućem sporazumu i preuzimanju iranskih zaliha uranijuma predstavlja povratak na teme koje su bile centralne tokom njegovog mandata.
S obzirom na to da su pregovori o nuklearnom programu Irana bili predmet debata i krize, Trampovo uverenje da je sporazum o miru „veoma blizu“ može ukazivati na mogućnost nastavka dijaloga između dve zemlje. Ipak, njegova izjava o mogućem preuzimanju uranijuma može izazvati dodatne tenzije, posebno u svetlu iranskih odbijanja da predaju svoje zalihe.
Očigledno je da je situacija u regionu i dalje napeta, a povrede koje je pretrpeo ajatolah Hamnei samo dodatno komplikuju ovu situaciju. Njegova trenutna nevidljivost u javnosti može biti indikator kako za unutrašnju, tako i za spoljnu politiku Irana. U tom kontekstu, Trampova pohvala za njegova „angažmana u mirovnim pregovorima“ može biti shvaćena kao pokušaj da se ohrabre dalji koraci ka smanjenju tenzija.
Dok se svet suočava sa brojnim izazovima u vezi sa bezbednošću i stabilnošću, važno je pratiti kako će se razvijati odnosi između SAD-a i Irana. Pregovori o nuklearnom programu i eventualni sporazum o trajnom miru ostaju ključni aspekti koji će oblikovati budućnost tih odnosa. Bez obzira na trenutne nesuglasice, dijalog i pregovori su jedini put ka trajnijem rešenju.
