Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, izjavila je danas da u Republici Srpskoj ne postoji secesionizam, već da se radi o otporu prema kolonijalnoj upravi, politizovanom pravosuđu i stranom intervencionizmu koji ugrožava volju naroda. Ova izjava dolazi u kontekstu komentara komesara za proširenje EU, Marte Kos, koja je istakla da je secesionizam iz Republike Srpske jedan od glavnih problema u regionu.
Cvijanović je naglasila da pravi izazovi leže u činjenici da je Evropska unija napustila svoje osnovne vrednosti i da toleriše situaciju u kojoj strane birokrate, bez ovlašćenja iz Dejtonskog sporazuma, menjaju zakone i kažnjavaju političke stranke. Ona je dodala da se putem pravosuđa pokušava eliminisati političke lidere koji su izabrani voljom naroda na fer i slobodnim izborima.
Na društvenoj mreži X (ranije poznatoj kao Twitter), Cvijanović je napisala da strane birokrate drže Bosnu i Hercegovinu u statusu „zarobljene kolonije“. Ova retorika je odražava duboku frustraciju i nezadovoljstvo koje mnogi u Republici Srpskoj osećaju prema stranim uticajima i intervencijama u politički sistem zemlje.
U poslednje vreme, odnosi između Republike Srpske i centralne vlasti u Sarajevu su dodatno napeti. Cvijanović je istakla da je potrebno da se vrati fokus na suverenitet i prava naroda, umesto da se dopusti da spoljašnji faktori oblikuju unutrašnju politiku. Takođe je napomenula da se mora očuvati integritet Republike Srpske kao jedne od dva entiteta u Bosni i Hercegovini.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se očekuju novi izazovi unutar političkog spektra BiH, sa rastućim tenzijama između različitih nacionalnih i etničkih grupa. Mnogi analitičari smatraju da se situacija u zemlji može dodatno zakomplikovati ukoliko ne dođe do dijaloga među svim stranama.
Cvijanović je takođe kritikovala način na koji EU tretira Bosnu i Hercegovinu, sugerišući da bi unija trebala ponovo da preispita svoj pristup i strategije prema regionu. Prema njenim rečima, važno je da se EU vrati svojim osnovnim vrednostima koje podrazumevaju poštovanje suvereniteta i prava naroda na samoodređenje.
U međuvremenu, reakcije iz drugih delova BiH i međunarodne zajednice na Cvijanovićeve izjave su bile pomešane. Dok neki podržavaju njenu tvrdnju o otporu prema kolonijalnoj upravi, drugi smatraju da je to samo prikrivanje stvarnih problema i izazova s kojima se Republika Srpska suočava.
U kontekstu sve većih tenzija u regionu, važno je napomenuti da se politička klima u Bosni i Hercegovini stalno menja. Očekuje se da će se ovakve debate nastaviti, a dodatni izazovi će se verovatno pojaviti kako se bliže novi izbori i kako se nastavljaju pregovori o evropskoj integraciji zemlje.
Cvijanović je svojim izjavama pokušala da skrene pažnju na ono što smatra ključnim problemima u vezi sa budućnošću Republike Srpske i njene pozicije unutar Bosne i Hercegovine. Njene reči odražavaju stav mnogih građana ovog entiteta koji se protive stranim uticajima i žele da vide jaču autonomiju i zaštitu svojih prava.
Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo pratiti kako će se odnosi između Republike Srpske i centralne vlasti u Sarajevu oblikovati i koje će korake preduzeti međunarodna zajednica u cilju stabilizacije i unapređenja političkog okvira u Bosni i Hercegovini. Mnogi se nadaju da će dijalog i kompromis prevladati, kako bi se izbegle dalje tenzije i sukobi koji bi mogli ugroziti mir i stabilnost u regionu.
