Trgovinski lanci i državne kompanije u Crnoj Gori zauzimaju svih prvih deset mesta na listi firmi s najvećim brojem zaposlenih u 2024. godini, kako se navodi u izveštaju Poreske uprave Crne Gore. Ovaj izveštaj sugeriše da su privatne kompanije, posebno one koje se bave proizvodnjom, preradom i hotelijerstvom, marginalizovane u pogledu zapošljavanja, što ukazuje na sve veći uticaj maloprodajnog sektora i državnih preduzeća na tržištu rada.
Prema informacijama koje je objavio RTCG, među 15 najvećih poslodavaca u Crnoj Gori nema ni jedne privatne kompanije koja se bavi proizvodnjom ili uslužnim sektorom. Ovaj trend može biti zabrinjavajući za ekonomsku diversifikaciju, s obzirom na to da se oslanjanje na nekoliko velikih poslodavaca može pokazati kao rizično u slučaju tržišnih promena.
Na prvom mestu na listi najvećih poslodavaca u 2024. godini nalazi se trgovačka kompanija „Idea CG“, koja zapošljava 2.584 radnika. Ova kompanija je preuzela oko 700 radnika iz „Franca marketa“, što joj je omogućilo da pretekne trgovački lanac „Voli trejd“, koji sada zauzima drugo mesto sa 2.367 zaposlenih. Ovaj scenario ukazuje na konsolidaciju tržišta maloprodaje, što može uticati na konkurenciju i izbor potrošača.
Na trećem mestu se nalazi Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), državna kompanija koja upravlja distributivnom energetskom mrežom, sa 1.772 zaposlena. Ova pozicija ukazuje na značaj energetskog sektora u Crnoj Gori, koji se oslanja na državne resurse za pružanje osnovnih usluga građanima.
Četvrto mesto zauzima trgovački lanac „Hard diskont Laković“ sa 1.601 zaposlenim, dok se na petom mestu nalazi „Domaća trgovina“, koja obuhvata brendove kao što su „Aroma“, „Siti“ i „Konto“. Ova koncentracija maloprodajnih subjekata slična je trendovima u drugim zemljama regiona, gde se tržište maloprodaje sve više fokusira na nekoliko glavnih igrača.
Državne kompanije nastavile su da zauzimaju vodeće pozicije u zapošljavanju. Na šestom mestu je Pošta Crne Gore sa 1.244 zaposleni, dok se na sedmom mestu nalazi Elektroprivreda Crne Gore sa 1.216 zaposlenih. Osmo mesto drži Rudnik uglja Pljevlja sa 1.149 zaposlenih. Na devetom mestu su Aerodromi Crne Gore sa 998 radnika, a desetu poziciju zauzima Železnička infrastruktura Crne Gore sa 814 zaposlenih.
Ova situacija ukazuje na to da su državne kompanije i dalje ključni poslodavci u zemlji, što može biti rezultat dugotrajne tradicije javnog sektora. Pored toga, to može ukazivati na nedostatak privatnih investicija u sektor proizvodnje i usluga, što može biti zabrinjavajuće za budući ekonomski rast i razvoj.
Ekonomisti naglašavaju da bi Crna Gora trebala da razmotri politiku koja podstiče privatno preduzetništvo i diversifikaciju ekonomije. To bi moglo uključivati olakšice za nove investitore, podršku inovacijama i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. Na ovaj način, Crna Gora bi mogla smanjiti zavisnost od nekoliko velikih poslodavaca i podstaći razvoj malih i srednjih preduzeća koja su ključna za stabilnost i otpornost ekonomije.
U zaključku, izveštaj Poreske uprave jasno ukazuje na trenutne trendove u zapošljavanju u Crnoj Gori, gde dominiraju trgovački lanci i državne kompanije. Ova situacija može imati dugoročne posledice po ekonomsku strukturu i razvoj zemlje, te je neophodno preispitati strategije koje će podstaći rast privatnog sektora i obezbediti održivost tržišta rada.
