Globalna nejednakost bogatstva dostigla je ekstremne nivoe, a najnoviji podaci pokazuju da top jedan odsto stanovništva drži 37 odsto svetskog bogatstva, dok donjih 50 odsto ima samo dva odsto. Ova razlika je postala još izraženija od 2020. godine, kada su milijarderi povećali svoje bogatstvo za 81 odsto. Ilon Mask je postao prvi čovek sa imanjem većim od 850 milijardi dolara, što je tri puta više od drugoplasiranog. Spajanje njegovih kompanija SpaceX i xAI označava pojavu fenomena poznatog kao „Maskonomija“, u kojem svemir i veštačka inteligencija postaju centralni stubovi njegove poslovne imperije.
Ivana Todorović, docentkinja na FEFA fakultetu, komentarisala je ovu situaciju za Euronews Srbija. Ona je istakla da je nejednakost porasla nakon 2020. godine, uprkos ranijem blagom smanjenju uzrokovanom rastom azijskih ekonomija. „Nakon 2000-ih godina, zahvaljujući jačanju Kine i Azije, došlo je do blagog smanjenja nejednakosti, ali se sada trend ponovo preokreće u pravcu jačanja nejednakosti“, rekla je Todorović.
Prema njenim rečima, rast bogatstva milijardera može se pripisati kombinaciji monetarnih mera i tehnološkog buma koji je usledio posle COVID-a. „Nakon ekonomske krize, države i centralne banke su primenile ekstremne mere, uključujući nulte kamatne stope i kvantitativne olakšice kako bi pokrenule ekonomiju“, objasnila je. COVID-19 je dodatno usporio ekonomske aktivnosti, ali je takođe doveo do novih stimulansa koji su omogućili dodatni kapital u sistemu.
Todorović je naglasila da su prihodi od kapitala rasli brže od prihoda od rada. „Milijarderi su najbrže uvećavali svoje bogatstvo jer je njihov kapital rastao najbrže, dok su prihodi od rada rasli po 2-3 odsto godišnje“, objasnila je. Čak i kada mali investitori učestvuju na berzi, razvijena tržišta kapitala često donose veće nejednakosti, što dodatno komplikuje situaciju.
Fenomen „Maskonomije“ predstavlja jedinstven slučaj u kojem ličnost i kapital pokreću napredak, ali sa rizicima. „Ilon Mask je specifičan jer poseduje značajan kapital i njegov uticaj je svuda prisutan. Njegove izjave često izazivaju burne reakcije“, rekla je Todorović. Iako takvi pojedinci mogu biti pokretači tehnološkog napretka, koncentracija moći u rukama jednog čoveka nosi rizike.
Todorović upozorava da ova koncentracija može imati ozbiljne posledice, posebno za male ekonomije poput Srbije. „Kada se govori o tržištima, posebno u Americi i u tehnološkom sektoru, to može uticati na biznise u Srbiji koji koriste te platforme“, naglašava ona. Srbija, kao mala zemlja bez sopstvene infrastrukture, može biti posebno ranjiva na promene u cenama i dostupnosti usluga koje diktiraju velike kompanije.
„U hipotetičkom slučaju poskupljenja cloud servisa, troškovi bi se mogli odraziti na sve kompanije koje ih koriste u Srbiji“, dodala je Todorović. U kontekstu sve većih ulaganja u startape, ona ističe da je važno prepoznati vezu između globalnih ekonomskih trendova i lokalnih izazova.
U zaključku, Todorović je naglasila da je potrebno pažljivo pratiti ove trendove i njihov uticaj na globalnu ekonomiju i lokalne tržišne uslove. „Rastuća nejednakost i koncentracija bogatstva u rukama malog broja pojedinaca predstavljaju izazov za održivost ekonomija, posebno u zemljama sa manje razvijenim tržištima“, zaključila je.
