Potpredsednica Venecuele, Delsi Rodriges, izjavila je da njena zemlja „neće biti ničija kolonija“, ističući suverenitet Venecuele i otpor prema spoljnim pritiscima. U ovoj izjavi, Rodriges je naglasila da je „jedini zakoniti predsednik Venecuele Nikolas Maduro“, odbacujući optužbe koje dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država. Prema njenim rečima, SAD su izvršile „akt agresije“ protiv Venecuele pod „izmišljenim izgovorima“, što ukazuje na napetosti između dve zemlje.
Ova situacija se dodatno komplikuje nakon što je Rodriges sazvala Savet odbrane zemlje u svetlu nedavnih napada SAD. Ovakav potez ukazuje na nameru vlade Venecuele da se organizuje u slučaju daljih pritisaka ili vojnih pretnji. Napetosti između Venecuele i SAD traju već nekoliko godina, a situacija se dodatno pogoršava zbog unutrašnjih političkih kriza u Venecueli.
Predsednik SAD, Donald Tramp, komentarisao je situaciju u Venecueli u intervjuu za „Njujork post“. On je naveo da američka vojska neće biti raspoređena u Venecueli, ukoliko potpredsednica Rodriges bude radila ono što Vašington želi. Ova izjava može se tumačiti kao nagoveštaj da bi SAD bile otvorene za dijalog sa Rodriges, pod uslovom da se postigne određeni politički konsenzus.
Tramp je takođe istakao da su SAD „više puta razgovarale s njom“ i da ona „razume“ situaciju. Ova izjava može se shvatiti kao pokušaj da se smiri situacija i ponudi mogućnost za dijalog, ali i kao način da se dodatno pritisne na vladu u Karakasu. Ovakav pristup može imati različite posledice, kako na unutrašnju politiku Venecuele, tako i na međunarodne odnose.
Venecuela se poslednjih godina suočava s ozbiljnim ekonomskim i političkim krizama. Zemlja se bori s hiperinflacijom, nestašicom osnovnih životnih namirnica i medicinskih potrepština, a mnogi građani su napustili zemlju u potrazi za boljim životom. U takvim okolnostima, vlasti u Venecueli pokušavaju da održe kontrolu i stabilnost, a međunarodni pritisci dodatno otežavaju situaciju.
Uprkos teškim uslovima, Delsi Rodriges i njena vlada nastavljaju da se bore protiv stranih pritisaka. Njihova retorika naglašava otpornost Venecuele i njenu borbu za nacionalni suverenitet. Ova borba se često prikazuje kao sukob između imperijalizma i slobode, što dodatno polarizuje situaciju u zemlji.
Izjave Rodriges i Trampa osvetljavaju složenost međunarodnih odnosa i unutrašnjih političkih dinamika. Ova situacija nije samo pitanje Venecuele i SAD, već i izazov za druge zemlje koje prate razvoj događaja. Mnoge zemlje su zabrinute zbog mogućih posledica vojne intervencije ili dodatnih sankcija, što može dovesti do daljeg pogoršanja humanitarne situacije u Venecueli.
U zaključku, situacija u Venecueli ostaje napeta, a odnosi između Venecuele i SAD su još uvek podložni promenama. Dok potpredsednica Delsi Rodriges nastoji da održi suverenitet i nezavisnost svoje zemlje, međunarodna zajednica prati razvoj događaja s velikom pažnjom. U narednim mesecima, može se očekivati nastavak političkih tenzija, kao i mogućih pregovora između obe strane. Ova kriza će sigurno imati dalekosežne posledice, ne samo za Venecuelu, već i za ceo region Latinske Amerike.
