Otkriveno je da su neandertalci namerno pravili vatru mnogo ranije nego što se do sada verovalo, što pomera ključne tačke ljudske evolucije unazad čak 350.000 godina. Ovo otkriće, koje se temelji na arheološkim istraživanjima u Barnamu, Safolk, na istoku Engleske, ukazuje na to da su rane ljudske vrste, pre nego što su se pojavili moderni ljudi (homo sapiens), imale sposobnost kontrole vatre.
Tim istraživača, koji proučava lokalitet već skoro dve decenije, pronašao je ostatke više ognjišta, kao i dva mala komada pirita. Kada se kremen udari o pirit, stvara se iskra, što ukazuje na aktivnu proizvodnju vatre, umesto oslanjanja na prirodne požare, kao što su oni uzrokovani udarima groma. Ovo otkriće osvetljava novu dimenziju u razumevanju tehnološkog napretka ranih ljudskih vrsta.
Prema istraživačima, vatra je igrala ključnu ulogu u preživljavanju drevnih zajednica, omogućavajući im da se prilagode hladnim uslovima, efikasnije izrađuju oruđa i organizuju složenije društvene strukture. Takođe, vatra je omogućila brži prenos znanja i veština među generacijama, što je doprinelo napretku ljudske civilizacije.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da je pirit, koji nije prirodno prisutan u tom području, verovatno donet od strane drevnih ljudi kao deo njihovog pribora za paljenje vatre. Analize su pokazale da je na lokalitetu bilo više uzastopnih ognjišta, oko kojih su se izrađivali kameni alati. Ovi nalazi se poklapaju sa poznatim nalazištem u Svonskombu, gde je otkrivena lobanja rane neandertalske populacije, što ukazuje da su verovatno rani neandertalci bili tvorci ovih alata i ognjišta.
Fosili iz istog perioda pronađeni u Svonskomu u Engleskoj i Atapuerki u Španiji, koji sadrže DNK ranih neandertalaca, dodatno podržavaju ovu pretpostavku. Ova otkrića predstavljaju značajan pomak u razumevanju ponašanja drevnih ljudi. Kontrola vatre nije samo obezbeđivala toplotu i zaštitu, već je omogućila i pripremu hrane, što je verovatno uticalo na razvoj ljudskog mozga i naprednije kognitivne sposobnosti.
Vatra je bila neophodna za preživljavanje, posebno u vremenima kada su klimatski uslovi bili ekstremni. Njena upotreba omogućila je ljudima da stvore tople sklonište i da se zaštite od predatora. Takođe, priprema hrane na vatri učinila je obroke hranljivijim, što je moglo doprineti evoluciji ljudskog mozga.
Tragovi upotrebe vatre su otkriveni i na drugim nalazištima, poput Vonderverka u Južnoj Africi, gde su pronađeni biljni pepeo i spaljene kosti stare oko milion godina. Ovo sugeriše da je homo erektus već imao sposobnost manipulacije vatrom. Međutim, kod ovog nalaza ne može se sa sigurnošću utvrditi da je vatra bila namerno proizvedena, već je verovatnije da su ljudi koristili i održavali vatru koja je nastala prirodnim putem.
Sve ovo ukazuje na to da se razumevanje ljudske evolucije i tehnološkog napretka mora preispitati u svetlu novih otkrića. Vatra je bila više od jednostavnog alata; ona je transformisala život ranih ljudskih zajednica, omogućavajući im da prežive i napreduju u svetu koji je bio pun izazova.
U zaključku, otkriće u Barnamu predstavlja značajan korak unazad u razumevanju naših drevnih predaka i njihove sposobnosti. Neandertalci su se pokazali kao mnogo napredniji nego što se ranije mislilo, a njihova sposobnost kontrole vatre može se smatrati jednim od ključnih faktora koji su oblikovali put ljudske evolucije. Ova saznanja postavljaju temelje za dalja istraživanja i razumevanje složenih društvenih struktura i tehnološkog razvoja ranih ljudi.
