Na Produktnoj berzi u Novom Sadu tokom protekle nedelje zabeležena je slaba aktivnost među berzanskim učesnicima, kako ponuđačima, tako i kupcima, u vezi sa gotovo svim primarnim ratarskim kulturama. Ukupan promet iznosio je 908 tona robe, sa finansijskom vrednošću od 24.063.300,00 dinara, prema izveštaju berze.
Proizvođači kukuruza nisu nudili veće količine, nadajući se višim cenama zbog lošeg ovogodišnjeg prinosa. Kukuruz novog roda trgovao se po cenama od 22,50 do 24,00 dinara bez PDV-a, u zavisnosti od analize na aflatoksin i pariteta. Kada je reč o rodu za 2024. godinu, berzanski ugovor zaključen je po ceni od 24,00 din/kg bez PDV-a, što predstavlja pad od 1,37 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Tržište pšenice takođe je bilo pasivno tokom većeg dela radne nedelje, sa izuzetno slabom ponudom. Hlebno zrno imalo je najveći udeo u nedeljnom trgovanju, čineći 47 odsto ukupnog prometa. Berzanski ugovori zaključeni su u uskom cenovnom rasponu od 20,50 do 20,60 din/kg bez PDV-a, dok je interesovanje kupaca ostalo fokusirano na pšenicu sa nižim sadržajem proteina. Ponder cena iznosila je 20,55 din/kg bez PDV-a, što predstavlja rast od 0,23 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu.
Na tržištu sojinog zrna, beležene su manje količine na strani ponude, a u nekim periodima nije bilo nikakve ponude. Stočni ječam prometovan je u manjoj količini po ceni od 20,80 do 21 din/kg bez PDV-a, pri čemu je cena bila niža za 0,72 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Zbog višeg cenovnog nivoa ponude i slabog interesovanja kupaca, veća trgovinska dinamika na ovom tržištu nije zabeležena.
Najveće oscilacije u odnosu ponude i tražnje registrovane su kod suncokreta, što je rezultiralo slabim prometom ovom uljaricom. Zaključen je jedan berzanski ugovor po ceni od 56,81 din/kg bez PDV-a. Ove oscilacije ukazuju na nestabilnost na tržištu suncokreta, gde su proizvođači i kupci u nesigurnoj situaciji zbog promenljivih cena.
Berza je tokom nedelje bila obeležena opreznošću i strahom od daljih padova cena, što je dovelo do smanjenja ponude od strane proizvođača, kako bi se sačekale povoljnije cene. Usled loših vremenskih uslova i nižih prinosa, mnogi proizvođači su odlučili da zadrže svoje zalihe u nadi za boljim prilikama.
U svetlu trenutne situacije, analitičari predviđaju da će se tržišni trendovi i dalje razvijati prema kretanjima u potražnji i ponudi, kao i globalnim ekonomskim faktorima koji utiču na cene poljoprivrednih proizvoda. Ova pasivnost na berzi može ukazivati na potrebu za strategijama koje će omogućiti stabilniji promet i bolje prilagođavanje tržišnim uslovima.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će proizvođači nastaviti sa zadržavanjem zaliha ili će se odlučiti za prodaju po trenutnim cenama. U svakom slučaju, tržište će morati da se prilagodi novonastalim okolnostima, a učesnici na berzi će morati da budu spremni na brze promene kako bi iskoristili eventualne prilike koje se mogu pojaviti. U ovom trenutku, tržište ostaje nepredvidivo, a sve oči su uprte u buduće berzanske izveštaje koji će pokazati kako će se situacija razvijati.
