Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat kao visoki predstavnik, nedavno je izjavio da još uvek nema informacija o tome kada će napustiti Kancelariju visokog predstavnika (OHR) niti kada bi Savet za implementaciju mira (PIC) mogao da izabere njegovog naslednika. U intervjuu za bečki Prese, Šmit je naglasio važnost poznavanja identiteta novog predstavnika međunarodne zajednice kako bi se obezbedila stabilnost i jasna komunikacija.
Šmit je istakao da je trenutna situacija neizvesna, koristeći metaforu pilota koji sleće na aerodrom u Sarajevu u uslovima vizuelnog letenja, čime je ukazao na složenost i izazove s kojima se suočava u svom mandatu. Njegov status kao visokog predstavnika nije potvrđen u Ujedinjenim nacijama, što dodatno komplikuje situaciju.
Kada je reč o mogućim kandidatima za poziciju visokog predstavnika, Šmit nije želeo da komentariše. Međutim, naveo je da, iako njegov mandat nije vremenski ograničen, postoji pritisak da se otvori prostor za nekog novog. „Postojala je ideja da probamo nešto novo“, rekao je Šmit, što ukazuje na potrebu za promenom u pristupu međunarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini.
Jedno od ključnih pitanja koja su istaknuta tokom razgovora je pitanje državne imovine, koje Šmit smatra centralnim problemom za političku i ekonomsku stabilnost zemlje. Ovaj problem, prema njegovim rečima, blokira investicije i predstavlja prepreku za infrastrukturne projekte. Šmit je naglasio da se oko 30 odsto teritorije zemlje odnosi na državnu imovinu, što dodatno otežava situaciju.
Posebno je ukazao na značaj rešavanja pitanja državne imovine za planiranu izgradnju američkog gasovoda Južna plinska interkonekcija, koji bi mogao imati pozitivne posledice na ekonomiju zemlje. „Ovaj problem ima šire posledice na investicije i infrastrukturne projekte“, dodao je.
Na pitanje o mogućim izuzecima za infrastrukturne projekte, Šmit je rekao da ima više predloga, ali da ne želi da ih sprovodi bez šire političke saglasnosti. Njegova odluka da ne deluje samostalno dolazi iz želje da izbegne dalju konfuziju i nesuglasice među ključnim akterima u zemlji. „Nedostatak političke volje za konsenzusom je koren svih problema“, istakao je.
Šmitova analiza situacije u Bosni i Hercegovini ukazuje na dugotrajne probleme koji su prisutni u zemlji. On je osudio nedostatak političke volje među liderima, što se smatra „puzajućom bolešću“ koja ometa napredak. U ovom kontekstu, Šmit je pozvao sve strane da rade zajedno kako bi se postigla stabilnost i prosperitet u regionu.
U zaključku, Kristijan Šmit ostaje na čelu OHR-a, suočen s izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i rešenje. Njegove izjave ukazuju na potrebu za promenom i napretkom, kako bi se stvorili uslovi za bolju budućnost Bosne i Hercegovine. Dok se čeka na novog visokog predstavnika, međunarodna zajednica i domaći lideri imaju odgovornost da preuzmu inicijativu i rade na rešenju ključnih pitanja koja muče ovu zemlju.
