Iako je terapija za HIV napredovala i omogućava zaraženima kvalitetan i dug život, stigma i predrasude i dalje ostaju duboko ukorenjene u društvu. Osobe zaražene HIV-om često skrivaju svoj status iz straha od diskriminacije, što se posebno odražava u njihovim svakodnevnim životima i odnosima sa porodicom i prijateljima. Mnogi zaraženi su svesni medicinskih činjenica o prenosu HIV-a, ali strah od osude može biti veći problem od same dijagnoze.
Đurica Stankov, aktivista koji se bori za prava osoba sa HIV-om, podelio je svoja iskustva o stigmi koja prati život ljudi sa ovim virusom. On je istakao kako se čak i visokoobrazovani pojedinci ponašaju prema zaraženima sa predrasudama, poput davanja plastičnog pribora za jelo svom HIV pozitivnom prijatelju. Ovakvi postupci, iako proizašli iz neznanja, ostavljaju duboke psihološke posledice i produbljuju osećaj izolacije.
Mnogi ljudi, zbog straha od osude, biraju da se testiraju u drugim gradovima, izbegavajući lokalne zdravstvene ustanove. Diskriminacija dolazi najčešće iz najbližeg okruženja, što dodatno otežava život zaraženih. Osobe koje žive sa HIV-om često se suočavaju sa odbacivanjem u različitim životnim aspektima, kao što su obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvena zaštita.
U anonimnoj ispovesti, jedna mlada žena otkrila je kako je njen HIV status uticao na njen život. Saznala je da je HIV pozitivna pre skoro osam godina, a od tada se bori sa stigmatizacijom i strahom od odbacivanja. Ona je naglasila da je svesna da je bezopasna i da ne može preneti virus, ali je svestan da većina ljudi nije informisana o tome. Ova mlada žena strahuje da neće moći da ima porodicu zbog predrasuda koje postoje u društvu.
S druge strane, Đurica Stankov je poručio da sa HIV-om može da se živi normalno, ali da je potrebna edukacija i razumevanje društva. On je istakao da su predrasude duboko ukorenjene i da se prevazilaženje stigme zahteva zajednički napor svih članova društva.
Strah od osude i diskriminacije čini da osobe sa HIV-om često izbegavaju bliskost i fizički kontakt, što dodatno produbljuje njihovu emocionalnu izolaciju. Mnogi zaraženi se osećaju kao da su osuđeni na samoću, a društvo ih često vidi kroz prizmu predrasuda umesto kao ljude koji zaslužuju poštovanje i razumevanje.
Društvena stigma utiče na odluke ljudi, od testiranja do otkrivanja statusa najbližima. Iako su savremene terapije omogućile ljudima sa HIV-om da žive duže i zdravije, mnogi se i dalje suočavaju sa izazovima u svakodnevnom životu. Diskriminacija i stigmatizacija ostavljaju snažan psihološki trag, a osobe koje žive sa HIV-om često se osećaju odbačeno i izolovano u svojoj zajednici.
Stručnjaci naglašavaju da je važno raditi na smanjenju stigme i pružanju podrške osobama sa HIV-om. Edukacija i podizanje svesti o HIV-u i načinima prenosa virusa su ključni za stvaranje okruženja u kojem će zaraženi moći da žive otvorenije i bez straha od osude. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti društvo u kojem će svi imati jednake šanse i biti poštovani bez obzira na svoj zdravstveni status.
