Beograd je grad bogate istorije i složenih identiteta, a pisac Nenad Novak Stefanović nedavno je podelio svoja razmišljanja o ovom fascinantnom mestu. U razgovoru za Tanjug, Stefanović je ukazao na to da Beograd nije samo haotičan i nelogičan na površini, već sadrži mnogo više slojeva koje je važno istražiti.
„Kad hodam Beogradom, imam utisak da duva neka promaja. Mi smo na vetrometini, ne samo političkoj. Na spojevima smo različitih religija, civilizacija i geografskih puteva,“ rekao je Stefanović, naglašavajući da se u Beogradu oseća istorijska dubina koja oblikuje sadašnjost. Prema njegovim rečima, ne voleti Beograd znači ne voleti sam život, jer sve promene i slojevi istorije čine ovaj grad jedinstvenim.
U svojoj knjizi „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“, Stefanović se fokusira na neobične i često zaboravljene aspekte beogradske prošlosti. Prva priča koju je otkrio odnosi se na konak Kneginje Ljubice iz 19. veka. „To je bio ženski, vladarski konak iz kojeg je ona vladala,“ rekao je on, otkrivajući kako je kneginja uspevala da upravlja vlašću u vreme kada su žene retko imale takvu moć. Njena sposobnost da otera muža u Topčider i da ga drži na distanci bila je izvanredna.
Stefanović je dodao humorističan komentar o tome kako „svaka žena treba da ubije ljubavnicu svog muža da bi je on poštovao,“ osvrćući se na anegdotu o Kneginji Ljubici koja je ubila ljubavnicu svog muža, što je dovelo do straha i poštovanja koje je knez Miloš razvio prema njoj. Ovaj događaj ilustruje kako su žene imale značajnu ulogu u oblikovanju istorije Beograda, što se često zanemaruje.
Pisac je takođe istraživao istoriju Beogradske tvrđave i Rimski bunar, koji je izgrađen tokom austrijske uprave u 18. veku. Ovaj bunar, koji je inspirisan sličnim iz 1527. godine u Italiji, pokazuje kako su različite kulture uticale na razvoj Beograda. „Beograd nije samo grad, već mesto gde se susreću različiti svetovi i ideje,“ naglašava Stefanović.
U razgovoru je pomenut i značaj Ksenije Atanasijević, filozofkinje koja je svojim načinom života prekršila društvene norme svog vremena. Njen odnos sa Ernestinom Stanković, sa kojom je delila dom, bio je kontroverzan, ali je pokazao kako su žene u Beogradu preuzimale inicijativu i borile se protiv društvenih očekivanja.
Stefanović se takođe dotakao i tragične sudbine Anice Rebac Savić, koja je izvršila samoubistvo nakon smrti svog muža. Njena priča osvetljava emocionalne i psihološke izazove sa kojima su se mnogi Beograđani suočavali, te kako je ljubav i dalje ostala snažna sila čak i u suočavanju sa smrću.
Pisac je istakao da se Beograd ne može jednostavno shvatiti i da je potrebno dublje istraživanje njegovih slojeva. „Ono što mi mislimo o sebi nije uvek tačno. Mi smo mnogo složeniji i mnogo bolji nego što mislimo,“ zaključio je Stefanović.
On je takođe najavio da radi na trećem nastavku svog „Vodiča kroz ljubavnu istoriju Beograda,“ i naglasio važnost očuvanja priča i glasova koji oblikuju ovaj grad. „Nažalost, mnogi moji sagovornici su već pokojni, a neke zgrade su nestale, tako da je imperativ da požurim kako bi te priče bile sačuvane,“ rekao je pisac.
Stefanovićova istraživanja o Beogradu pružaju jedinstven uvid u složenu i bogatu istoriju grada, ističući kako je svaki deo ove metropole prožet pričama koje zaslužuju da budu ispričane.
