Uoči praznika Pashe, prvosveštenici i književnici su se dogovarali kako da uhvate Isusa, ali su se bojali naroda. U tom trenutku, Satana je ušao u Judu Iskariotskog, jednog od dvanaestorice učenika, koji je potražio priliku da izda Isusa za trideset srebrnika. Kada je došao dan Pashe, Isus je poslao Petra i Jovana da pripreme obrok.
Isus im je rekao da će naći čoveka kako nosi krčag vode, i da će ih odvesti u kuću gde će pripremiti Pashu. Tako je i bilo. Kada je došao čas večere, Isus je sedeo sa dvanaestoricom učenika i rekao im kako je veoma želeo da jede Pashu s njima pre nego što postrada. Tada je uzeo hleb, zahvalio i rekao: „Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.“ Zatim je uzeo čašu, govoreći: „Ova je čaša Novi zavet u krvi mojoj, koja se za vas izliva.“
Tokom večere, Isus je otkrio da će jedan od njih izdati. Učenici su se počeli pitati ko bi to mogao biti. Isus je potom rekao da je to Juda, koji je u tom trenutku potvrdio svoje namere. Nakon večere, Isus je sa učenicima otišao na Maslinsku goru, gde je molio. Njegova duša bila je žalosna, a on je molio Oca da ga mimoiđe čaša patnje, ali je na kraju rekao: „Neka bude volja tvoja.“
Dok je molio, učenici su zaspali, a Isus ih je upozorio da bdiju i mole se kako ne bi pali u napast. U tom trenutku, Juda je došao sa skupinom ljudi naoružanih noževima i koljem, kako bi uhvatili Isusa. Juda je dao znak onima koji su došli, poljubivši Isusa. Kada su ga uhvatili, svi učenici pobegoše.
Nakon što su ga uhvatili, Isusa su odveli kod prvosveštenika, gde su ga ispitivali i osudili na smrt. Isus je bio vezan i predat Pontiju Pilatu, rimskom namesniku, radi suđenja.
Ova priča o izdajstvu, patnji i konačnom predavanju Isusa na smrt nosi duboku simboliku u hrišćanskoj veri. Kroz svoje postupke uoči Pashe, Isus je pokazao kako ljubav i žrtva mogu prevazići bol i patnju. Njegovo pranje nogu učenicima predstavlja služenje i poniznost, pozivajući sve da slede njegov primer.
U ovoj svetoj noći, kada se proslavlja Pasha, vernici su pozvani da razmišljaju o značenju žrtve, pokajanja i ljubavi. Isusov čin deljenja hleba i vina postavio je temelje za hrišćansku Euharistiju, koja ostaje centralni deo hrišćanske liturgije do danas.
Sveti apostol Pavle takođe naglašava važnost samoproučavanja pre primanja Euharistije, upozoravajući da oni koji nedostojno pristupaju, donose sud na sebe. Ovo nas podseća na značaj unutrašnje čistoće i pripremljenosti našeg srca pre nego što primimo Božiju milost.
U ovoj svetoj tradiciji, svakom verniku pruža se prilika da se preispita, pokaje i obnovi svoju veru. Na taj način, Pascha postaje ne samo vreme za sećanje na Isusovu žrtvu, već i vreme za ličnu transformaciju i duhovno pročišćenje.
