Advokat Nebojša Perović je nedavno komentarisao trenutnu situaciju u vezi sa sankcijama koje su uvedene Naftnoj industriji Srbije (NIS) i pregovorima o prodaji ruskog vlasništva u toj kompaniji. Prema njegovim rečima, veruje da se nacionalizacija ne može očekivati, te da će mađarska kompanija MOL najverovatnije kupiti NIS.
Perović je istakao da je nedavni sastanak između mađarskog premijera Viktora Orbana i ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi, kao i prethodni razgovori između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Orbana, znak da se vode ozbiljni pregovori o sudbini NIS-a. Ove informacije sugerišu da su razgovori o prodaji NIS-a na dobrom putu, a Perović je izrazio optimizam u vezi s tim da će MOL biti novi vlasnik kompanije.
Govoreći o mogućoj nacionalizaciji NIS-a, Perović je ukazao na član 58 Ustava Srbije, koji predviđa da se nacionalizacija može sprovesti samo uz obaveznu nadoknadu koja ne sme biti manja od tržišne cene. U tom kontekstu, naglasio je da bi tržišnu cenu utvrđivali stručnjaci, što može predstavljati dodatne komplikacije u slučaju da se nacionalizacija ipak sprovede.
Naftna industrija Srbije je ključna kompanija za energiju u zemlji, a njena budućnost je od velikog značaja za ekonomiju Srbije. U proteklim mesecima, NIS se suočava s brojnim izazovima, uključujući sankcije koje su uticale na poslovanje i finansijsku stabilnost kompanije. Ove sankcije su usledile kao deo šireg paketa mjera koje su uvedene protiv Rusije zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini.
Perović takođe napominje da su pregovori o prodaji NIS-a važni ne samo za samu kompaniju, već i za energetsku stabilnost Srbije. U slučaju da MOL preuzme NIS, to bi moglo doneti nove investicije i modernizaciju infrastrukture, što bi dugoročno imalo pozitivne efekte na energetsku politiku Srbije.
MOL je već prisutan na tržištu Srbije kroz svoju mrežu benzinskih stanica i druge poslovne aktivnosti, pa bi preuzimanje NIS-a moglo dodatno ojačati njegovu poziciju u regionu. Osim toga, mađarska kompanija ima iskustvo u upravljanju naftnim i gasnim resursima, što bi moglo doprineti efikasnijem poslovanju NIS-a.
Ipak, u kontekstu ovih pregovora, važno je razmotriti i stavove građana Srbije. Mnogi se pitaju kako bi eventualna prodaja NIS-a mogla uticati na cene energenata i dostupnost resursa. Takođe, postoji zabrinutost oko gubitka nacionalnog suvereniteta nad ključnim energetskim sektorom. Ova pitanja će verovatno biti u fokusu javne debate dok se situacija razvija.
U svetlu ovih okolnosti, Perović smatra da bi potpisivanje ugovora o prodaji moglo biti realizovano u narednim danima. Njegova analiza ukazuje na to da je trenutna situacija kompleksna i da će dalji koraci zavisiti od pregovaračkih stavova svih uključenih strana.
U zaključku, situacija oko NIS-a i pregovora sa MOL-om je dinamična i može imati dalekosežne posledice po energetsku politiku Srbije. Dok se očekuje da će se odluka doneti u bliskoj budućnosti, jasno je da će svaki razvoj događaja biti pomno praćen, kako od strane ekonomskih analitičara, tako i od strane građana koji su direktno pogođeni ovim pitanjima.
