U svetu preplavljenom stresom i osećajem krivice, reči iz Kurana nude svetlo nade i podsećaju na neiscrpnu milost Stvoritelja. Sura Ez-Zumer, posebno ajeti 53–59, naglašavaju univerzalnu poruku oprosta, pozivajući vernike, pa čak i one koji su zgrešili, da ne gube nadu u Alahovu milost. Ovi ajeti daju poruku da se, bez obzira na greške koje smo učinili, uvek možemo obratiti Bogu i tražiti oprost.
U ajetu 53, čitamo: „O robovi Moji koji ste prema sebi zgrešili, ne gubite nadu u Alahovu milost! Alah će, sigurno, sve grehe oprostiti; On, doista, mnogo prašta i milostiv je.“ Ove reči pozivaju na kajanje i istinsku predaju Bogu, podsećajući nas da je svako iskreno kajanje prihvaćeno pre nego što kazna dođe iznenada.
Knjiga „Kuran – 365 izbora za svakodnevno čitanje“ za 12. oktobar ističe ovu dimenziju ajeta, ukazujući na mogućnost obnove duhovnog života. Kuran ne predstavlja samo upozorenje, već i poziv na refleksiju, samoproučavanje i preispitivanje vlastitih postupaka. Ova poruka je posebno važna u vremenima kada se suočavamo s negativnim osećanjima i mislima.
U nastavku ajet 54 poziva: „Obratite se Gospodaru svome i predajte Mu se iskreno pre nego što dođe kazna, a vi ne budete mogli pomoći sebi.“ Ova rečenica nas podseća na hitnost delovanja i iskrenog obraćanja Bogu. Ne treba čekati trenutak kada će biti prekasno da bismo se pokajali ili pokušali da se vratimo na pravi put.
Ajeti 55 i 56 dodatno naglašavaju važnost sledjenja onoga što nam je objavljeno od Gospodara, pre nego što dođe kazna iznenada. Ove reči nas podsećaju da ne smemo zanemariti obaveze prema Alahu i da ne smemo čekati trenutke kada će biti prekasno za delovanje. Mnogi ljudi često misle da će imati vremena da se obrate Bogu kasnije, ali život je nepredvidiv.
U ajetima 57 i 58, čitamo upozorenje da se ne oslanjamo na izgovore i opravdanja, kao što su: „Da je Alah mene uputio, bio bih sigurno jedan od bogobojaznih“ ili „Da se mogu vratiti, pa da budem od onih koji čine dobro.“ Ove misli nas pozivaju na proaktivnost u našem duhovnom životu, umesto da čekamo da se prilike same ukažu.
Na kraju, ajet 59 sadrži snažnu opomenu: „Naprotiv, došle su vam jasne znakove Moje, ali ste ih poricali i bili ponosni, i bili ste nevernici.“ Ova rečenica nas podseća na posledice ignorisanja Božijih znakova i neispunjavanja duhovnih obaveza.
Ovi ajeti pokazuju koliko su poruke Kurana duboke i svevremene. Svaka rečenica nosi i opomenu i utehu: opomena da se ne zanemaruje Gospodar i da se ne oslanja na privremeno odlaganje posledica greha, i utehu da je Alah spreman da oprosti sve one koji se iskreno obrate. Poruke o žaljenju zbog propuštenih prilika pozivaju vernike da deluju sada, a ne da čekaju trenutak kada će biti prekasno.
Pored toga, ajeti iz Kurana istražuju i dublje teme, kao što su prolaznost života i važnost unutrašnjeg duhovnog rasta. Na primer, stihovi iz sure Az-Zumar ukazuju na to kako vera i doslednost u dobrim postupcima vode ka unutrašnjem miru i večnoj nagradi.
U vremenu kada ljudi često osećaju pritisak i nesigurnost, reči iz Kurana pružaju utehu i podsticaj da se okrenemo Gospodaru sa verom i nadom. Svaka kap kiše i svaka boja u svetu oko nas nosi pouku o strahopoštovanju, dobročinstvu i unutrašnjem duhovnom rastu. Poziv na zahvalnost i prepoznavanje skrivenih darova prirode takođe je važan deo naše duhovne prakse.
U zaključku, poruke iz Kurana, posebno ajeta iz sure Ez-Zumer, su poziv na akciju, samorefleksiju i iskreno kajanje. Ove reči nas podsećaju da nikada nije prekasno da se obratimo Bogu i tražimo Njegovu milost, dok istovremeno podsećaju na ozbiljnost duhovnih obaveza koje imamo prema sebi i prema drugima.
