Podsetimo, u ponedeljak uveče fudbaleri Crne Gore su pretrpeli težak poraz od Hrvatske, koja je savladala goste rezultatom 4:0 u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Ova utakmica nije ostavila samo sportski utisak, već je izazvala i brojne kontroverze koje su se pojavile u medijima i na društvenim mrežama. Iako je rezultat bio u centru pažnje, skandalozno ponašanje hrvatskih navijača, koji su pozivali na ubijanje Srba, izazvalo je najviše reakcija.
Na Maksimiru, gde se susret odigrao, došlo je do provokacija i sa strane crnogorskih navijača. Oni su istakli transparent „Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče“, što se odnosi na događaje iz rata devedesetih godina, kada su sa teritorije Crne Gore granatirani Dubrovnik i druge delove hrvatske obale. Ova poruka, koja se može shvatiti kao izvinjenje ili priznavanje krivice, ponovo je otvorila rane iz prošlosti. U vreme građanskog rata, vojnici su tvrdili da su gađali vojne ciljeve, dok su Hrvatska i njen narod to smatrali uništavanjem kulturne baštine.
Reakcije na ponašanje navijača bile su pomešane. Dok su neki mediji u Crnoj Gori pokušavali da umanje značaj skandala, drugi su kritikovali i ponašanje svojih navijača, ističući da je ovakvo ponašanje nedopustivo i da ne može biti opravdano ni pod kojim okolnostima. U ovom kontekstu, izvinjenje koje su Crnogorci uputili nije imalo efekta, jer su mnogi smatrali da je potrebno više od reči da bi se prevazišli ožiljci iz prošlosti.
Samo dan nakon ovog incidenta, dogodila se situacija koja je delovala kao „pranje obraza“ za crnogorske navijače. Podgorički „Varvari“, poznati kao najvatreniji pristalice fudbalskog kluba Budućnost, došli su u Beograd kako bi podržali reprezentaciju Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Engleske. Njihovo prisustvo na stadionu i fotografisanje ispred Hrama svetog Save bila su jasna poruka o jedinstvu, barem na nivou navijača, između Crnogoraca i Srba.
Na stadionu su se pridružili drugim navijačkim grupama i zajedno su bodrili „orlove“ u borbi protiv Engleske. Ovaj gest je, s jedne strane, bio viđen kao korak ka pomirenju, ali i kao način da se skrene pažnja sa negativnih dešavanja koja su prethodno obeležila fudbalski susret. U ovoj situaciji, zastava sa natpisom „Podgorica – za vjeru i otačastvo“ bila je simbol zajedništva i podrške, ali i podsećanje na kompleksnu istoriju koja i dalje utiče na odnose između ovih naroda.
Uprkos izazovima i kontroverzama, fudbal ostaje snažan alat za povezivanje ljudi. Iako su prošlost i istorijske tenzije prisutne, trenutni događaji pokazuju da se sport može koristiti kao platforma za izgradnju mostova, a ne samo za produbljivanje razdora. Ove situacije su prilika za dijalog i razumevanje, a ne za sukobe i mržnju.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će fudbalske organizacije i politički lideri reagovati na ove događaje. Da li će se nastaviti dijalog ili će se tenzije ponovo podići, zavisi od svih aktera u ovom procesu. Fudbal, kao i svaki drugi sport, može biti izvor ponosa i jedinstva, ali i izvor sukoba i podela. U ovom trenutku, važno je da svi učesnici prepoznaju snagu koju sport ima u oblikovanju budućnosti i izgradnji boljih odnosa.
