Naučnici su saopštili da smrtonosne poplave koje su ove godine pogodile jugoistočnu Aziju nisu slučajnost, već direktna posledica klimatskih promena. Ove katastrofe su izazvale veliku humanitarnu krizu, sa brojem poginulih koji premašuje 1.400 u zemljama kao što su Indonezija, Šri Lanka i Tajland, dok se više od 1.000 ljudi još uvek vodi kao nestalo, prema izveštaju AP-a.
U Indoneziji, čitava sela su ostala odsečena zbog uništenih mostova i puteva, što je dodatno otežalo pristup pomoći. Hiljade ljudi u Šri Lanki suočavaju se sa kritičnim nedostatkom čiste vode, dok je tajlandski premijer priznao propuste u odgovoru vlade na ovu krizu. Malezija se i dalje oporavlja od jedne od najgorih poplava u svojoj istoriji, dok Vijetnam i Filipini trpe seriju razornih oluja i poplava.
Klimatolozi upozoravaju da ovakve katastrofe nisu slučajne, već deo „nove normalnosti“ koju uzrokuju klimatske promene. Topliji okeani pružaju više energije za oluje, čineći ih intenzivnijim, dok promene u vazdušnim i okeanskim strujama produžavaju sezonu tajfuna. Ekstremni vremenski događaji postaju sve učestaliji i nepredvidiviji, što dodatno opterećuje vlade regiona koje se često fokusiraju na reagovanje umesto na prevenciju.
Stručnjaci naglašavaju da neregulisani razvoj, krčenje šuma i degradacija ekosistema dodatno pogoršavaju posledice poplava i klizišta. Ekonomske posledice su ogromne. Vijetnam je, na primer, izgubio više od tri milijarde dolara, dok poplave u Tajlandu potencijalno smanjuju BDP za 0,1 odsto. Indonezija prosečno gubi 1,37 milijardi dolara godišnje zbog prirodnih katastrofa, dok Šri Lanka, koja doprinosi malom delu globalnih emisija ugljen-dioksida, snosi velike gubitke i suočava se sa dugovima prema stranim kreditorima.
Na nedavnoj konferenciji COP30 u Brazilu, zemlje su obećale povećanje finansiranja za klimatske promene, ali stručnjaci ističu da će to biti nedovoljno da zaštiti najpogođenije zajednice. Klimatske promene jasno pokazuju da region mora ozbiljnije da se pripremi za ekstremne vremenske uslove i da ubrza prelazak na obnovljive izvore energije kako bi ublažio posledice ovih smrtonosnih poplava.
U svetlu ovih događaja, važno je da se prepozna hitnost situacije i potreba za brzim i efikasnim delovanjem kako bi se smanjili efekti klimatskih promena. Vlade u regionu moraju uložiti veće napore da razviju strategije za prevenciju katastrofa, kao i da obezbede sredstva za hitnu pomoć pogođenim zajednicama. Ove poplave su upozorenje da klimatske promene ne mogu biti zanemarene i da je neophodno preuzeti odgovornost za zaštitu životne sredine i zajednica.
Uzimajući u obzir sve te izazove, naučnici i aktivisti pozivaju na hitnu akciju i promene u politici kako bi se osigurala sigurnija budućnost za sve. Klimatske promene nisu problem koji se može ignorisati, a posledice će se nastaviti pogoršavati ako se ne preduzmu odgovarajući koraci. U tom smislu, globalna saradnja i lokalna akcija su ključni za suočavanje sa ovim izazovima i za izgradnju otpornijih zajednica koje će moći da se nose sa budućim klimatskim ekstremima.
