Tektonska ploča na kojoj se nalaze Španija i Portugal počela je polako da se okreće, tvrde naučnici u najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Gondwana Research. U ovom istraživanju, geolozi objašnjavaju da tektonski pritisak polako pomera Iberijsko poluostrvo, koje se nalazi između dve ogromne geološke sile. Ove sile neprestano deluju i uzrokuju da se region pomera tokom hiljada ili miliona godina.
Iako se ovo kretanje dešava sporo, ono pomaže da se objasni učestalost zemljotresa u Španiji i Portugalu. Pomeranja na tektonskoj ploči su suptilna, ali značajna, iako ih niko ne može osetiti direktno. Španija i Portugal su na tektonskoj ploči koja se vrlo sporo kreće na mekšem sloju Zemljinog plašta, dok se Afrikanska i Evroazijska ploča približavaju jedna drugoj, smanjujući razmak između njih za četiri do šest milimetara svake godine.
U mnogim delovima sveta, takvo kretanje stvara jasne linije raseda ili zone subdukcije, gde jedna ploča zaranja ispod druge. Međutim, granica između Afričke i Evroazijske ploče u zapadnom Mediteranu je mutna i složena, što znači da se pritisak oslobađa na širokom području, uključujući i samu Španiju i Portugal. Umesto da se pomera prema severu s ostatkom Evrope, iberijski blok se uvija i polako se okreće u smeru kazaljke na satu. Ova rotacija je slična zupčaniku koji se nalazi između dva pokretna dela.
U tom procesu, region Alboran, koji se nalazi između južne Španije i severnog Maroka, pomera se prema zapadu, dodajući bočnu silu pritisku koji se već gomila s juga. Ova dinamika je formirala Gibraltarski luk, koji povezuje planinski venac Betički kordiljeri na jugu Španije i planine Rif u Maroku. Ova složena geološka struktura je jedan od razloga zašto je teško interpretirati geologiju oko Gibraltarskog moreuza.
Osim toga, pomeranja su različita u zavisnosti od lokacije. U nekim područjima, Afrička ploča direktno pritisne na Evroaziju, dok u drugim mestima energija izlazi bočno, što omogućava tlu da klizi umesto da se sudara direktno. Na jugozapadu Gibraltarskog moreuza, pritisak se više oseća frontalno, jer Afrika deluje kao ogroman klip, guraći Iberijsko poluostrvo na način koji ga prisiljava da se rotira.
Ova suptilna, ali uporna kretanja su otkrivena korišćenjem seizmičkih zapisa i GPS merenja, koja mogu detektovati pomake od samo nekoliko milimetara godišnje. Geolog Asier Madarieta ističe da postoje brojna područja u Iberiji gde se dešavaju deformacije i seizmička aktivnost, ali da su odgovorne tektonske strukture često skrivene ispod površine.
Ovo otkriće daje naučnicima novi način tumačenja pejzaža. Iako ne znači da se zemljotresi mogu iznenada predvideti, omogućava prepoznavanje mesta gde se nakuplja tenzija i koje strukture bi mogle postati aktivne, čak i ako nisu očigledne na površini. Ukratko, Španija i Portugal ne postaju opasniji preko noći, ali se otkriva da je njihova geološka priča mnogo dinamičnija nego što se može pretpostaviti.
Na kraju, tlo pod našim nogama može izgledati čvrsto i nepomično, ali na planetarnoj vremenskoj skali, Iberijsko poluostrvo tiho se okreće, oblikovano silama koje su delovale dugo pre dolaska ljudi i koje će nastaviti da deluju i nakon nas. Naučnici zaključuju da je važno razumeti ovu dinamiku kako bi se bolje pripremili za potencijalne geološke promene u budućnosti.
