Tokom pola veka, legendarni fosil „Lusi“, pripadnice vrste hominida Australopithecus afarensis, smatrana je najverovatnijim direktnim pretkom svih ljudi. Međutim, s vremenom su naučnici otkrili nove fosile koji su doveli u pitanje ovu teoriju. Nedavni rad, objavljen u časopisu Nature, sugeriše da naš direktni predak možda nije bila Lusi, već starija vrsta – Australopithecus anamensis. Ovaj predlog je izazvao oštre podele u naučnoj zajednici. Dok neki smatraju da A. anamensis predstavlja naš direktni predak, drugi tvrde da uopšte ne znamo od koje vrste australopitekusa potičemo, dok treći veruju da nova analiza ne menja postojeće shvatanje ljudskog porodičnog stabla.
Paleoantropolog Zeraj Alemseged, koji nije učestvovao u novoj studiji, izjavio je da to otkriće ne menja predstavu o ljudskoj evoluciji. Konačan odgovor na ovo pitanje možda neće biti poznat sve dok se ne pronađu dodatni fosili.
Da bismo razumeli korene ove rasprave, potrebno je osvrnuti se na istoriju istraživanja australopitekusa. Godine 1925. je Rejmond Dart otkrio lobanju poznatu kao „dete iz Taunga“, koja je stara oko 2,6 miliona godina. Tokom narednih pet decenija, istraživači su verovali da ljudi potiču od Australopithecus africanus, ali je otkriće Lusi 1974. godine na Hadaru u Etiopiji promenilo tu sliku. Fosil star 3,2 miliona godina postao je najstariji poznati primerak australopitekusa.
Istraživači su utvrdili da je vrsta A. afarensis hodala uspravno na dve noge, ali imala manji mozak, što je sugerisalo da bi mogla predstavljati srednju fazu u ljudskoj evoluciji. Godine 1979. je analize sugerisale da je A. afarensis doveo do nastanka roda Homo, čime je A. africanus degradiran iz statusa direktnog pretka u daljeg rođaka.
Međutim, kako su otkrivani novi australopitekusi, porodično stablo se dodatno komplikovalo. Prema novim istraživanjima, fragmenti fosila povezani sa zagonetnim „stopalom iz Burtelea“ stari 3,4 miliona godina mogli bi ukazivati na A. deyiremeda, drevnog ljudskog srodnika koji je hodao na dve noge, ali se penjao po drveću. Ova vrsta je živela paralelno sa Lusinom vrstom pre 3,5 do 3,3 miliona godina.
Profesor Fred Spor, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da ovo otkriće može značiti kraj teorije da je A. afarensis naš direktni predak. Rad sugeriše da je A. deyiremeda bliže srodna A. africanus nego A. afarensis, što bi značilo da bi A. anamensis mogao biti naš direktni predak.
Iako se neki antropolozi ne slažu sa ovom teorijom, drugi smatraju da fosilni zapisi ukazuju na to da je rod Homo nastao u istočnoj Africi. Najstariji poznati fosil roda Homo je vilica stara 2,8 miliona godina, pronađena u Etiopiji, ali se veruje da je ovaj rod nastao između 0,5 i 1,5 miliona godina ranije.
Naučnici iz „tabora Lusi“ ističu da su njene osobine, poput uspravnog hoda i raznovrsne ishrane, ključne za razumevanje ljudske evolucije. Ipak, Spor i drugi naučnici smatraju da bi A. deyiremeda mogao biti bolji kandidat za direktnog pretka zbog svojih anatomskih karakteristika.
U međuvremenu, drugi istraživači ukazuju na to da je A. africanus mogao biti predak roda Homo. Lorin Šreder, paleoantropološkinja, naglašava da su različite vrste hominina u isto vreme evoluirale i mešale se širom Afrike, čime se složenost ljudske evolucije dodatno povećava.
Konačno, i autori nove studije imaju različita mišljenja. Dok neki smatraju da A. afarensis još uvek ima status najverovatnijeg pretka, drugi ukazuju na to da starije osobine kod A. deyiremeda i A. africanus protivreče ideji da su oni direktni preci modernih ljudi.
Sve u svemu, moguće je da konačni dokazi nikada neće biti pronađeni, ali istraživanja nastavljaju da oblikuju naše razumevanje ljudske evolucije. Čak i ako nikada ne saznamo ko je bio naš direktni predak, ističu naučnici, možemo složiti prilično jasnu sliku o tome kakav je taj predak bio.
