Naučnici u laboratoriji u Južnoj Dakoti istražuju jedno od najvažnijih pitanja nauke: zašto postoji naš univerzum. Ovaj ambiciozni projekat, poznat kao Eksperiment dubokog podzemnog neutrina, ima za cilj da otkrije tajne koje se možda kriju duboko pod zemljom. U ovom istraživanju američki naučnici sarađuju sa timom iz Japana, a oboje rade na razvoju detektora subatomskih čestica, poznatih kao neutrini, kako bi došli do odgovora na pitanje postojanja.
Trenutna teorija o stvaranju univerzuma ne može da objasni postojanje materije u obliku planeta, zvezda i galaksija koje nas okružuju. U tom smislu, oba tima se fokusiraju na istraživanje neutrina, čestica koje su ključne za razumevanje ovih fenomena. Naučnici će se spustiti 1.500 metara ispod površine u ogromne podzemne pećine, koje su toliko velike da izgledaju kao „katedrale nauke“, prema rečima direktora nauke dr Džareta Hajza, koji je gotovo deceniju uključen u izgradnju ovih objekata.
Ove pećine su savršene za eksperiment jer ih štite od buke i zračenja iz spoljašnjeg sveta, što omogućava preciznije merenje neutrina. Dr Hajz je istakao da su pripremili detektor koji bi mogao promeniti naše razumevanje univerzuma, zahvaljujući saradnji više od 1.400 naučnika iz 35 zemalja, koji su posvećeni otkrivanju razloga za naše postojanje.
Prema teoriji, kada je univerzum stvoren, nastale su dve vrste čestica: materija i antimaterija, koje su trebale da se ponište. Međutim, umesto da nestanu, očigledno je da je materija prevladala, što dovodi do pitanja: zašto smo ovde? Naučnici veruju da bi odgovor mogao ležati u proučavanju neutrina i njihovih suprotnosti, antineutrina, koji se veoma malo menjaju tokom putovanja kroz prostor.
Cilj istraživanja je da se otkrije da li se ponašanje neutrina i antineutrina razlikuje. Ako se utvrdi da postoji razlika, to bi moglo objasniti zašto se materija i antimaterija ne poništavaju, što je ključno pitanje u fizici. Eksperiment dubokog podzemnog neutrina predstavlja međunarodnu saradnju sa 1.400 naučnika iz 30 zemalja, a dr Kejt Šo sa Univerziteta u Saseksu naglašava da će otkrića koja se očekuju biti „transformativna“ za naše razumevanje univerzuma.
U međuvremenu, japanski naučnici, koristeći naprednu tehnologiju, rade na Hyper-K projektu, koji će biti unapređena verzija postojećeg detektora neutrina, Super-K. Ovaj tim planira da aktivira svoj neutrinski snop za manje od tri godine, što je nekoliko godina pre američkog eksperimenta. Dr Mark Skot sa Imperijal koledža u Londonu veruje da je njegov tim u boljoj poziciji za postizanje značajnih otkrića o poreklu univerzuma, zahvaljujući većem detektoru i ranijem uključivanju u istraživanje.
Iako se radi o intenzivnoj naučnoj trci, dr Linda Kremonezi sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu naglašava da Hyper-K još uvek ne poseduje sve potrebne komponente za razumevanje razlika između neutrina i antineutrina. Prvi rezultati sa eksperimenta očekuju se tek za nekoliko godina, a pitanje šta se zapravo dogodilo na početku vremena i kako smo došli do postojanja ostaje otvoreno.
Sve u svemu, istraživanje neutrina predstavlja jedan od najuzbudljivijih izazova u savremenoj nauci, a rezultati koji se očekuju mogli bi doneti značajne promene u našem razumevanju univerzuma i mesta koje u njemu zauzimamo. Naučnici su na pragu otkrića koje može promeniti naše shvatanje prirode stvarnosti, a put do odgovora na pitanje postojanja biće dug i pun izazova.
