Naučnici su proračunali koliko će se temperature porasti u srpskim gradovima i došli do zastrašujućih projekcija. Globalno zagrevanje i klimatske promene utiču na sve učestaliju pojavu ekstremnih meteoroloških (ne)prilika, a među njima su sve toplija godišnja doba, toplotni talasi, suše, ali i poplave i drugo. Na jednom od sajtova koji pomoću mape objavljuje podatke za gradove širom sveta, dovoljno je ukucati ime države i grada i dobićete projekciju za koliko će biti temperatura povećana za 60 godina.
U skoro svim gradovima u Srbiji 2080. godine bi temperatura mogla da bude viša za više od 7 stepeni. Uz predviđeno povećanje temperature vazduha, dostupno je i ime države i grada koji trenutno ima približnu ili istu temperaturu koja se očekuje za zadate podatke.
U prestonici, predviđa sajt koji se bavi klimatskim proračunima, leti će temperatura biti viša nego danas za 7.4 stepena Celzijusa, biće vlažnije za 19.4 odsto, dok će zimi temperatura biti viša za 5.3 stepeni Celzijusa. Za 60 godina će temperatura u Beogradu biti kao što je danas u Nea Vrasni u Grčkoj.
Međutim, ako u podešavanjima postavite drugu opciju, koja daje rezultate za slučaj da se radi na smanjenju globalnog zagrevanja, temperatura u Beogradu za 60 godina će leti biti povećana za 2.4 stepeni, a zimi za 2.1 stepen Celzijusa.
U Nišu će za 60 godina leti temperatura vazduha biti viša za 7.7 stepeni, a zimi za 5.2 stepeni Celzijusa. Ovako povećana temperatura takođe odgovara trenutnoj temperaturi u Nea Vrasni, isto kao i u slučaju Beograda.
Prema klimatskim proračunima za 60 godina će leti u Kragujevcu temperatura biti viša za 7.6 stepeni Celzijusa, dok će zimi biti viša za 5.3 stepeni Celzijusa. Tako povećane temperature i ovde odgovaraju trenutnim vrednostima u grčkoj Nea Vrasni.
Ukoliko bi se narednih šest decenija smanjile emisije ugljen – dioksida u atmosferi, situacija bi bila bolja, i leti bi temperatura bila viša za 2.6 stepeni, zimi za 2.2 stepeni Celzijusa, što odgovara trenutnim temperaturama u Severnoj Makedoniji u Češinovu.
Uz nastavak globalnog zagrevanja, u slučaju najgoreg scenarija, leti će temperatura za 60 godina u Novom Sadu biti viša za 7.5 stepeni Celzijusa, zimi za 5.4 stepeni Celzijusa. To znači da bi temperatura u ovom gradu 2080. godine dostigla vrednosti koje danas meri Negotino na Vardaru u Severnoj Makedoniji.
Na pitanje da li su predviđene vrednosti povećanja temperature vazduha u narednih 60 godina za srpske gradove realne, naš čuveni klimatolog Vladimir Đurđević kaže da jesu, ali da je u pitanju najnepovoljniji scenario klimatskih promena. Dodaje da poređenje proračuna sa sadašnjim vrednostima u određenim gradovima nije „najpoštenije“, jer nije klima samo srednja temperatura i godišnje padavine.
Naučnici upozoravaju da je neophodno hitno preduzeti akciju kako bi se sprečile katastrofalne posledice klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Povećanje temperature za više od 7 stepeni u srpskim gradovima za samo 60 godina može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu, poljoprivredu, zdravlje ljudi i društvo u celini. Hitne mere za smanjenje emisija gasova i zaštita životne sredine su ključne za očuvanje planete i budućih generacija.
