PEKING – Naučnici su stvorili kontaktna sočiva koja omogućavaju osobi koja ih nosi da vidi u mraku, i to zatvorenih očiju. Ova inovacija predstavlja značajan korak napred u razumevanju i primeni tehnologije u oblasti vida.
U istraživanju objavljenom u časopisu Cell, tim neuroloških stručnjaka objasnio je kako su razvili ova revolucionarna sočiva. U osnovi, naučnici su uspeli da pretvore infracrveno svetlo u vidljivu svetlost, što omogućava nosiocima sočiva da vide i u uslovima slabog osvetljenja. Ova tehnologija može imati široku primenu, uključujući vojsku, medicinu i svakodnevni život.
Istraživači su naveli da izvor svetla nije neophodan, što je značajna prednost. Osoba koja koristi ovu novu vrstu sočiva može istovremeno da vidi i obično i infracrveno svetlo, pri čemu se infracrveno svetlo pojačava kada su oči zatvorene. Ova osobina može biti korisna u situacijama kada je potrebno osvetljenje koje nije vidljivo običnim okom.
Vođa tima istraživača, Tijan Sue sa Univerziteta za nauku i tehnologiju u Kini, izjavio je: “Naše istraživanje stvara potencijal koji ljudima daje super-vid.” Ova izjava naglašava značaj ove inovacije i njen potencijal da promeni način na koji ljudi doživljavaju mrak.
Da bi se dobila ova sočiva, naučnici su kombinovali nanočestice sa netoksičnim i fleksibilnim polimerima, koji su već u širokoj upotrebi u proizvodnji kontaktnih sočiva. Ova kombinacija omogućava da sočiva budu udobna za nošenje, a istovremeno efikasna u prenosu svetlosti.
Trenutno, nova vrsta sočiva može detektovati samo infracrveno zračenje LED svetla, što znači da su njihova primena i efikasnost još uvek ograničeni. Međutim, naučnici se nadaju da će u budućnosti razviti sočiva sa višom rezolucijom i većom osetljivošću, što bi omogućilo korisnicima da vide u širem spektru svetlosti.
Ova inovacija može imati značajan uticaj na mnoge oblasti. Na primer, vojska bi mogla koristiti ova sočiva za noćne operacije, gde je vidljivost ključna za uspeh misije. Takođe, medicinski radnici bi mogli imati koristi od sočiva koja im omogućavaju da vide u uslovima slabe svetlosti, što bi moglo poboljšati dijagnostiku i tretman pacijenata.
Štaviše, ova tehnologija može otvoriti vrata novim istraživanjima u oblasti bionike i vidne percepcije. Pitanje kako ljudi doživljavaju svet može se dodatno istražiti, a nova saznanja mogu dovesti do razvoja još naprednijih tehnologija.
U zaključku, kontaktna sočiva koja omogućavaju vid u mraku predstavljaju značajan naučni napredak. Iako su trenutno u ranoj fazi razvoja, potencijal koji ova sočiva nose mogao bi promeniti način na koji ljudi doživljavaju svet oko sebe. U budućnosti, uz dalja istraživanja i poboljšanja, ova tehnologija može postati uobičajena i široko dostupna, omogućavajući korisnicima da prevaziđu granice koje su nekada bile smatrane neprevazišljivim. Naučnici se nadaju da će ova inovacija inspirisati dalja istraživanja i razvoj u oblasti vida, otvarajući nove mogućnosti za unapređenje ljudske percepcije i interakcije sa okolinom.
