Naučnici sa Univerziteta Istočne Anglije razvili su revolucionarni test krvi koji može da dijagnostikuje sindrom hroničnog umora (SHU), poznat i kao ME/CFS, sa 96 odsto tačnosti. Ovaj poremećaj, koji pogađa oko 400.000 ljudi u Velikoj Britaniji, karakteriše iscrpljujući umor koji se ne ublažava odmorom. Do sada je dijagnoza ovog stanja bila veoma teška, a mnogi pacijenti su se suočavali sa godinama neodređenih simptoma i frustracija zbog nedostatka adekvatnog lečenja.
Sindrom hroničnog umora je kompleksna bolest koja može značajno uticati na kvalitet života obolelih. Simptomi uključuju ekstremni umor, probleme sa spavanjem, bolove u mišićima i zglobovima, kao i teškoće u koncentraciji. Zbog širokog spektra simptoma i njihove nespecifičnosti, mnogi pacijenti često dobijaju pogrešne dijagnoze ili su jednostavno ignorisani od strane zdravstvenog sistema.
Nova dijagnostička metoda koristi analizu epigenetskih obrazaca u DNK. Ovo su hemijske oznake koje ukazuju na to kako su geni aktivirani ili deaktivirani. Ovaj pristup omogućava stručnjacima da bolje razumeju biološke procese koji se dešavaju kod osoba obolelih od SHU. Test se temelji na uzorku krvi, što ga čini jednostavnim i brzim rešenjem za dijagnostikovanje ovog kompleksnog poremećaja.
Istraživači naglašavaju da je ova metoda značajan korak napred u razumevanju i dijagnostikovanju sindroma hroničnog umora. Doktor Ana Smit, koja je vodila istraživanje, istakla je da je do sada bilo veoma teško postaviti tačnu dijagnozu SHU, jer ne postoje specifični testovi ili biomarkeri koji bi mogli potvrditi ovu bolest. „Ovaj test može promeniti način na koji se SHU dijagnostikuje i leči. Naša nada je da će ovo olakšati život milionima ljudi koji pate od ovog stanja“, izjavila je Smit.
Pored toga, ovaj test može otvoriti vrata za razvoj novih terapija i tretmana za pacijente sa sindromom hroničnog umora. Istraživači veruju da bi razumevanje epigenetskih promena moglo pomoći u identifikaciji potencijalnih ciljeva za lečenje, kao i u razvoju personalizovanih pristupa koji bi mogli biti efikasniji od trenutnih metoda.
Sindrom hroničnog umora nije samo fizički izazov; on ima i duboke emocionalne i psihološke posledice. Mnogi pacijenti se suočavaju sa stigmom i sumnjom u svoje simptome, što može dovesti do dodatnog stresa i anksioznosti. Uvođenje ovog testa bi moglo pomoći u smanjenju te stigme, jer bi pružilo objektivne dokaze o postojanju bolesti.
Iako je ovo istraživanje još uvek u ranoj fazi, naučnici se nadaju da će test uskoro biti dostupan u kliničkoj praksi. U međuvremenu, oni pozivaju pacijente da budu strpljivi i da nastave da traže pomoć od zdravstvenih stručnjaka. „Važno je da se ljudi ne osećaju izolovano u svom borbi protiv SHU. Ovaj test može biti svetlo na kraju tunela za mnoge“, dodala je Smit.
Sindrom hroničnog umora ostaje misteriozan izazov za medicinu, ali sa novim istraživačkim pristupima i tehnologijama, naučnici se nadaju da će u budućnosti biti moguće ne samo precizno dijagnostikovati ovu bolest, već i pronaći efikasne načine za njeno lečenje. Dok se svet suočava sa brojnim zdravstvenim izazovima, ovakva otkrića nas podsećaju na važnost kontinuiranog istraživanja i inovacija u oblasti medicine.
