Lekari u Španiji sproveli su najobuhvatniju studiju o organizmu Marije Branjas Moreri, koja je preminula prošle godine u 117. godini i bila najstarija žena na svetu. Ovo istraživanje je otkrilo fascinantne nalaze koji su promenili uobičajeno razumevanje starenja i povezanih bolesti. Iako je njeno telo pokazivalo znake ekstremne starosti, različiti biološki faktori su je štitili od bolesti koje obično prate starije osobe.
Profesor Manuel Estegver iz Instituta za istraživanje leukemije Josep Carreras izjavio je da je Morera bila izuzetak od opšteg pravila da sa starenjem dolazi više bolesti. Tokom godina pre smrti, Morera je zamolila lekare da je prouče kako bi razjasnili tajne njene dugovečnosti. Rođena 1907. godine u San Francisku, preselila se u Kataloniju 1915. i preživela je dva svetska rata, španski građanski rat, kao i pandemiju kovida, od koje se oporavila čak i u 113. godini.
Istraživači su koristili uzorke krvi, pljuvačke, urina i stolice prikupljene godinu dana pre njene smrti kako bi stvorili detaljan profil njenog organizma. Analize su se fokusirale na genetski profil, aktivnost gena, varijacije i nivoe proteina u krvi, kao i raznolikost mikroba u crevima. Među značajnim otkrićima je i to da su Morerini telomeri, zaštitni završeci na hromozomima, bili izuzetno kratki, što ukazuje na starenje ćelija. Njen imuni sistem takođe je pokazivao znake starenja, ali je, uprkos svemu, bila u dobrim zdravstvenim uslovima.
Telomeri se skraćuju svaki put kada se ćelije dele, a istraživači veruju da su njeni kratki telomeri možda zapravo štitili od raka, jer su ograničavali broj ćelija koje su se delile. Analiza DNK otkrila je genetske varijacije koje su pomagale u zaštiti njenog srca i moždanih ćelija od bolesti i demencije. Takođe, imala je niske nivoe upala u telu, što smanjuje rizik od raka i dijabetesa, kao i efikasan metabolizam holesterola i masti.
„Ključni su to faktori povezani sa bolestima tipičnim za starije osobe koje na kraju dovode do fatalnih ishoda“, rekao je Estegver. Tim istraživača je zatim procenio Morerinu biološku starost i zaključio da je bila „barem 10 do 15 godina mlađa organski od svojih stvarnih godina“. Njen crevni mikrobiom takođe je bio veoma „mlad“ za njene godine.
Međutim, dugovečnost Marije Branjas Moreri nije bila isključivo posledica genetskih faktora. Njeno zdravlje doprineli su i njen način života. Morera nije bila gojazna, konzumirala je mnogo jogurta, nije pušila i nije pila alkohol. Takođe, imala je aktivan socijalni život, što je dodatno jačalo njeno mentalno i fizičko zdravlje.
„Sigurno je sve ovo pomoglo“, ističe Estegver. Ova studija ne samo da pruža uvid u biološke aspekte dugovečnosti, već i naglašava koliko su važni stil života i socijalne interakcije za očuvanje zdravlja u starijem uzrastu. Morerin primer može poslužiti kao inspiracija i vodič za buduće generacije o tome kako se može postići dug život uz očuvanje dobrog zdravlja.
U svetlu ovih otkrića, naučnici i dalje istražuju kako bi se bolje razumele molekularne osnove starenja i dugovečnosti, nadajući se da će ova saznanja pomoći u razvoju strategija za prevenciju bolesti i poboljšanje kvaliteta života starijih osoba. Ova studija može otvoriti nove puteve u istraživanjima koja se bave zdravljem i starenjem, a Marija Branjas Morera ostaje simbol nade i inspiracije za sve nas.
