Odlaganje budilnika na nekoliko minuta može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje, otkrivaju ruski naučnici. Ova navika, koja se čini bezazlenom, može dovesti do hroničnog umora i drugih zdravstvenih problema, kako fizičkih tako i mentalnih.
Zvuk budilnika ujutru često se doživljava kao jedan od najneprijatnijih zvukova, dok je odlaganje alarma za nekoliko minuta možda jedan od najugodnijih trenutaka ujutro. Međutim, ova praksa može negativno uticati na naš cirkadijalni ritam, koji je odgovoran za regulaciju mnogih procesa u mozgu i usklađivanje funkcija ključnih organa. Prema rečima ruskog endokrinologa Ane Oderij, odlaganje alarma ne može nas vratiti u dubok san, već nas vraća u plići san. Tokom tih dodatnih pet, deset ili petnaest minuta, u suštini samo dremamo, što može dovesti do dezorijentacije mozga.
Ova dezorijentacija može izazvati simptome „moždane magle“, malaksalost i glavobolje koje se javljaju satima nakon buđenja. Ako se alarm odlaže povremeno, dugoročne posledice verovatno neće biti primetne, ali ako ova navika postane svakodnevna, posledice mogu biti ozbiljne.
Sa vremenom, ovakvo ponašanje može narušiti naš cirkadijalni ritam, a mozak počinje da gubi sposobnost prepoznavanja kada je vreme za buđenje. Umesto da se probudimo odjednom, primamo lažne signale, što dodatno otežava proces buđenja. Ovi lažni signali utiču na lučenje kortizola, hormona stresa, što za posledicu ima sve veći stres prilikom buđenja. Takođe, odlazak na spavanje postaje problematičniji, jer nivo kortizola ostaje povišen i ometa nas tokom noći.
Dugoročno, problemi sa zaspivanjem i buđenjem mogu dovesti do hroničnog umora. Ovaj umor se manifestuje kroz simptome kao što su „moždana magla“ i glavobolje, ali može uticati i na mentalno zdravlje, izazivajući probleme sa emocionalnom regulacijom, anksioznošću, pa čak i depresijom. Naša svakodnevica može postati mnogo teža, a kvalitet života drastično opada.
Da bismo izbegli ove negativne posledice, stručnjaci preporučuju usvajanje zdravih navika u vezi sa spavanjem. Prvo, važno je postaviti redovno vreme za spavanje i buđenje, kako bismo pomogli telu da se prilagodi i izgradi stabilan cirkadijalni ritam. Drugo, treba izbegavati odlaganje alarma i umesto toga pokušati ustati odmah nakon prvog zvuka. Takođe, korisno je stvoriti opuštajuću rutinu pred spavanje koja može pomoći u smanjenju stresa i olakšati proces uspavljivanja.
U zaključku, iako se može činiti bezopasnim odlaganje budilnika, ova navika može imati dalekosežne posledice po naše zdravlje. Da bismo očuvali svoje fizičko i mentalno zdravlje, važno je da se pridržavamo redovnih obrazaca spavanja i budnosti, kao i da se trudimo da izbegnemo stresne situacije koje mogu dodatno otežati buđenje. Ulaganje u kvalitetan san i pravilne navike može značajno poboljšati našu svakodnevnicu i opšte blagostanje.
