Komandant holandskih oružanih snaga, Ono Ajhelshajm, upozorio je da bi mogućnost eskalacije tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope u vezi sa Grenlandom mogla ozbiljno da ugrozi NATO savez. U intervjuu za NOS, Ajhelshajm je izrazio zabrinutost da bi takav razvoj događaja mogao ići na ruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji bi mogao iskoristiti situaciju da dodatno oslabi zapadnu alijansu. Prema njegovim rečima, druge zemlje bi mogle početi da sumnjaju u snagu NATO-a, što bi bio „najgori scenario koji se može zamisliti“.
Tenzije su se dodatno pojačale nakon što je vršilac dužnosti holandskog ministra spoljnih poslova, David van Vil, potvrdio da holandski kabinet „u bliskom kontaktu“ sa Evropskom komisijom reaguje na plan Donalda Trampa da uvede carinu od deset odsto na svu holandsku robu, počevši od 1. februara. Ova odluka dolazi u trenutku kada Tramp preti da će carinu povećati na 25 odsto u junu, ukoliko Grenland ne pređe pod kontrolu Sjedinjenih Američkih Država.
Van Vil je naglasio da je Trampova objava primećena, ali nije direktno osudio planirane carine u svom komentaru na društvenoj mreži Iks. Umesto toga, pozvao je na reči predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, koja je rekla da carine „podrivaju odnose između Sjedinjenih Država i Evrope“ i upozorila da bi mogle izazvati „opasnu spiralu pada“.
U ovom kontekstu, Van Vil je istakao i da je vojni doprinos Holandije na Grenlandu odbrambene prirode, te da su vojne vežbe na ovom arktičkom ostrvu usmerene prema poboljšanju bezbednosti u regionu. U isto vreme, vršilac dužnosti holandskog ministra odbrane, Ruben Brekelmans, najavio je da Holandija šalje dva vojnika u Grenland kao deo misije koja se koordinira iz Kopenhagena.
U međuvremenu, lider parlamentarne stranke GroenLinks-PvdA, Džesi Klaver, naglasio je da Evropa mora postaviti jasne granice prema Trampovim provokacijama. Klaver je rekao da „ugađanje i laskanje ne funkcionišu“ i da takvo ponašanje zahteva brz, jedinstven i snažan odgovor.
Tramp je juče najavio da će od 1. februara uvesti carine od deset odsto na uvoz iz Holandije i još sedam evropskih zemalja koje su poslale svoje vojnike na Grenland u okviru danske vojne misije. Ove tenzije dolaze u trenutku kada je oslanjanje na vojne resurse ključno za stabilnost regiona, a Grenland, kao autonomna danska teritorija, igra značajnu ulogu u geopolitici.
Pitanje Grenlanda postalo je sve aktuelnije u poslednjim mesecima, a Trampove pretenzije na ovo arktičko ostrvo izazvale su zabrinutost među evropskim državama. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, naročito s Rusijom, Ajhelshajm i drugi zvaničnici upozoravaju na moguće posledice po bezbednost i stabilnost u regionu.
S obzirom na sve veće napetosti, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će konkretne mere preduzeti evropske zemlje u odgovoru na Trampove pretnje. Na međunarodnoj sceni, očigledno je da se granice u geopolitici pomeraju, a uloga NATO-a kao zaštitnika zapadnih interesa ponovo dolazi u fokus. Sa stalnim tenzijama i pretnjama od strane Sjedinjenih Američkih Država, evropski lideri suočavaju se s izazovima koji zahtevaju jedinstven pristup i odlučnost u očuvanju regionalne stabilnosti.
