Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je danas da je na svim članicama NATO-a da zatvore praznine u svojoj odbrani, bez obzira na cenu. Ova izjava došla je nakon razgovora sa kolegama iz zemalja članica Alijanse u Rimu. Pistorijus je naglasio da je zadatak svih država NATO-a u Evropi, kao i šire, da popune praznine u sposobnostima, bez obzira na to da li će to koštati 2,5, 3,0 ili 3,5 odsto BDP-a.
Ministar je istakao da je ključni faktor ostvarenje ovih ciljeva u pogledu sposobnosti. On je dodao da su Nemačka, zajedno sa Poljskom, Italijom, Francuskom i Britanijom, svesni svoje odgovornosti u okviru NATO-a. Ove zemlje su se obavezale da će raditi na unapređenju svojih odbrambenih kapaciteta kako bi se odgovorilo na sve veće bezbednosne pretnje.
Pistorijus je podsetio na važnost povećanja odbrambenih izdataka, posebno u svetlu trenutnih globalnih tenzija. Njegove reči dolaze u momentu kada su evropske države pod pritiskom da poboljšaju svoje vojne kapacitete, s obzirom na konflikte u Ukrajini i druge geopolitičke izazove. On je naglasio da je unapređenje odbrambenih sposobnosti ključno za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.
Razgovori u Rimu su se fokusirali na unapređenje saradnje među članicama NATO-a i jačanje kolektivne odbrane. U tom kontekstu, Pistorijus je istakao značaj zajedničkih vežbi i obuka kako bi se osiguralo da su vojne snage spremne da se suoče sa različitim scenarijima. Takođe, naglasio je važnost ulaganja u nove tehnologije i opremu, kao i u obuku vojnika.
Prema rečima Pistorijusa, NATO se suočava sa brojnim izazovima, uključujući i pretnje iz Rusije, terorizam i cyber napade. U tom smislu, jačanje vojnih kapaciteta je od esencijalne važnosti za očuvanje bezbednosti Evrope. On je naglasio da je potrebno da sve članice Alijanse rade zajedno kako bi se stvorio jedinstven i efikasan odbrambeni mehanizam.
Pistorijusova izjava dolazi u trenutku kada se američka administracija, predvođena predsednikom Donaldom Trampom, takođe zalaže za povećanje odbrambenih izdataka evropskih članica NATO-a. Tramp je predložio da evropske zemlje povećaju svoje vojne budžete na pet odsto BDP-a, što je značajan skok u odnosu na trenutnih dva odsto. Američka administracija smatra da trenutni nivo izdvajanja nije dovoljan za efikasnu odbranu, posebno s obzirom na aktuelne bezbednosne izazove.
Stručnjaci upozoravaju da bi povećanje odbrambenih izdataka moglo imati značajne posledice po budžete zemalja članica NATO-a, ali se slažu da je potrebno ulagati u odbranu kako bi se osigurala stabilnost i sigurnost u regionu. Mnoge evropske države su već počele da povećavaju svoja odbrambena ulaganja, ali će biti potrebno dodatno vreme i resursi da se postignu ciljevi koje je postavio NATO.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da odbrambena politika NATO-a postaje sve važnija, a članice Alijanse moraju da budu spremne da odgovore na sve izazove koji se pred njima nalaze. U tom smislu, razgovori u Rimu predstavljaju samo jedan od koraka ka jačanju kolektivne odbrane i osiguranju bezbednosti u Evropi. Pistorijus i njegovi kolege su postavili jasne ciljeve, a sada ostaje da se vidi kako će se ti ciljevi realizovati u praksi.
Očekuje se da će se u narednim mesecima nastaviti diskusije o odbrambenim izdatcima i strategijama među članicama NATO-a, kako bi se osiguralo da su sve članice spremne da se suoče sa sve većim bezbednosnim izazovima.
