Još deset evropskih članica NATO-a pridružilo se inicijativi „Prioritised Ukraine Requirements List (PURL)“ tokom sastanka ministara odbrane alijanse u Briselu u sredu, u nastojanju da se nadoknadi nedavni pad isporuka vojnih sredstava Ukrajini. Ova nova finansijska šema predviđa da evropski saveznici kupuju američko oružje koje će biti prosleđeno Ukrajini.
Prema najnovijim podacima, vojna pomoć Zapada Ukrajini pala je za 43 odsto tokom jula i avgusta u poređenju sa prvim polugodištem godine, navodi nemački Institut „Kiel“ koji prati vojnu i finansijsku podršku Kijevu. Ova situacija dodatno naglašava važnost PURL inicijative, koja je ključna za ispunjenje obećanja Evrope i Kanade da preuzmu veći deo odgovornosti za obezbeđivanje bezbednosti Ukrajine dok se ona i dalje brani od ruske invazije.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, istakao je da je važno znati šta je Ukrajini potrebno kako bi ostala snažna u borbi, napominjući da neke od tih potreba mogu obezbediti samo Sjedinjene Američke Države. „To je jedinstvena vojna podrška koju samo SAD mogu da pruže. Zato nam i treba PURL inicijativa – ta lista onoga što je Ukrajini potrebno, a što može da dođe samo iz SAD, a što finansiraju saveznici“, dodao je Rute.
Pre sastanka, samo šest zemalja – Holandija, Danska, Norveška, Švedska, Kanada i Nemačka – bile su deo PURL šeme, ali je u sredu još deset zemalja pristupilo ovom okviru pod pritiskom NATO-a i SAD. Američki sekretar za odbranu, Pit Hegset, izjavio je da se očekuje da će još više zemalja donirati, kupovati više kako bi podržale Ukrajinu i dovele ovaj sukob do mirnog rešenja.
PURL mehanizam ima za cilj da obezbedi predvidiv tok smrtonosne i nesmrtonosne pomoći Ukrajini, uključujući i protivvazdušnu odbranu. Nakon sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, kojem je prisustvovao i ukrajinski ministar odbrane Denis Šmihal, Nemačka je najavila paket pomoći u vrednosti od 2 milijarde evra, koji uključuje protivoklopno oružje i sredstva za Patriot sisteme.
Na sastanku su NATO saveznici dogovorili da značajno pojačaju sposobnosti odvraćanja alijanse kako bi efikasnije odgovorili na porast dronskih upada i preleta ruskih aviona iznad teritorije više NATO država. Ministri odbrane iz 32 članice Alijanse razgovarali su o merama protiv dronova, naročito nakon niza incidenata narušavanja vazdušnog prostora u Poljskoj, Estoniji, Rumuniji i Danskoj.
Ovi incidenti, za koje neki okrivljuju Rusiju, ubrzali su diskusije o tome kako uključiti nove tehnologije u odbrambenu strategiju i mehanizme odvraćanja NATO-a. Pitanje dronova takođe je postalo prioritet u okviru EU, gde je Evropska komisija pozvala na finansiranje izgradnje „zida“ protiv dronova.
U svom „Mapi puta za odbrambenu spremnost“, koji će biti zvanično predstavljen, izvršno telo EU procenjuje da bi ovaj zid mogao biti „u potpunosti funkcionalan“ do kraja 2027. godine. I NATO i EU insistiraju na tome da ne dupliraju rad i da postoji jasna podela posla, iako je 23 od 27 članica EU ujedno i deo NATO-a.
Mark Rute je istakao da dve organizacije „koriste prednosti jedna druge“, naglašavajući da NATO i EU rade u skladu sa svojim specifičnim obavezama. „Uveravam vas, ne želimo da radimo ono u čemu je druga strana bolja“, rekao je. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, takođe je naglasila važnost saradnje između NATO-a i EU, ističući da je od suštinskog značaja da članice same obezbede potrebna sredstva za ispunjenje ciljeva NATO-a.
Lideri EU, koji će se okupiti sledeće nedelje na samitu u Briselu, trebalo bi da naglase da je neophodno „hitno razviti protivdronske i sisteme protivvazdušne odbrane“.
