OSMORO najbližih rođaka od jedanaest osoba koje su nastradale u požaru u staračkom domu „Ivanović“ u Velikom Borku kod Barajeva svedočili su danas u Višem sudu u Beogradu na suđenju vlasnicima ove ustanove Gorici i Aleksandru Ivanoviću i njihovom sinu Milošu. Njih troje su optuženi za teško delo protiv opšte sigurnosti, jer je u toku noći, 20. januara 2025. godine, u domu izbio požar, koji je upaljačem ili cigaretom izazvao jedan od korisnika.
Odbrana, inače, tvrdi da Miloš nije imao nikakav uticaj na rad doma, niti se time bavio, već da je sa majkom suvlasnik bio samo na papiru i da je dolazio u dom kada je trebalo iseći drva, pokositi travu i ponekad dežurati noću umesto neke od radnica. On je, inače, kobne noći bio u domu i izvlačio je ljude napolje.
Svi oštećeni svedoci su ostali pri svojim izjavama datim u istrazi u tužilaštvu i danas su u sudu samo odgovarali na pitanja, koja su uglavnom bila sa kim su dogovarali i potpisali ugovor o smeštaju bližnjih u taj dom, kome su plaćali i da li su kada su dolazili da ih obiđu videli da korisnici unutra puše. Svi su potvrdili da su se sa zaposlenim negovateljicama, Goricom ili Aleksandrom dogovarali oko smeštaja i plaćali su u gotovini radnicima u domu, a nekada i vlasnicima.
SLAVICA Savatić ispričala je da je večeri uoči požara razgovarala sa Milošem, a zatim i sa svojom majkom, koju je htela da vodi na proslavu Svetog Jovana, ali da joj je ona rekla: „Ja ako izađem odavde, više se ne vraćam.“ Ona je rekla da ne misli da je Miloš postupao loše, ali da je njena majka bila u prvoj sobi na spratu i da je od sobe u kojoj je izbio požar bila udaljena 11 metara, kao i da je mogla da preživi da se reagovalo na vreme.
Na nju su padale grede sa krova. Dala sam je u dom jer u kući imamo „smederevac“, da ne izgori u svojoj kući, a izgorela je tamo – dodala je Savatićeva. Dragana Gajić, čiji je otac, kako se sumnja, izazvao požar, kazala je da on nije smeo da puši bez nadzora, jer je imao Parkinsonovu bolest, ruke su mu se tresle i dešavalo se da mu cigareta ispadne ili da je okrene naopako i opeče usta. Ona je kazala da je Aleksandar Ivanović sačekao kada je, 30. decembra 2024, dovela oca u dom i rekao joj da je pušenje dozvoljeno, da imaju odvojenu prostoriju za to, da je pod nadzorom i da korisnici najčešće zapale po jednu ili dve cigarete posle jela.
Jutro posle požara, Miloš joj je rekao da joj je otac preminuo. Ovi svedočenja osvetljavaju ne samo tragediju koja se desila već i potencijalne propuste u sistemu sigurnosti unutar staračkog doma. Svedoci su ukazali na potrebnu reviziju pravila o pušenju u domovima za stare, kao i na važnost nadzora nad korisnicima koji imaju zdravstvene probleme.
Iako je Miloš Ivanović negirao odgovornost, svedočenja pokazuju složenu mrežu odnosa između uprave doma i porodica korisnika. Očekuje se da će suđenje nastaviti sa svedočenjima i analizom dokaza, a sud će morati da donese tešku odluku o odgovornosti vlasnika i njihovih postupaka u vezi sa sigurnošću korisnika.
Tragedija u staračkom domu „Ivanović“ je podigla pitanje o standardima sigurnosti u sličnim institucijama i o tome kako se upravlja rizicima koji se javljaju u ovakvim okruženjima. Rodbina žrtava očekuje pravdu, a društvo se suočava sa potrebom za većom odgovornošću i transparentnošću u brizi o starijim osobama. Događaji iz noći požara i dalje ostaju urezani u sećanje onih koji su izgubili svoje najmilije, a suđenje predstavlja samo jedan deo potrage za pravdom u ovoj tragičnoj priči.
