Kaznena misija zadužena za istragu rada bezbednosnih službi, policije, pravosuđa i obrazovanja, koju je predložio Evropski parlament, izaziva zabrinutost u Srbiji. Ova rezolucija, iako nije pravno obavezujuća, nosi jasnu poruku – ukoliko Srbija ostane verna svojoj politici očuvanja nacionalnih interesa, može očekivati značajne pritiske, uključujući i sankcije protiv visokopozicioniranih funkcionera zbog navodnog kršenja ljudskih prava.
Evropski parlament je, u okviru svoje rezolucije, naglasio potrebu za usklađivanjem Srbije s politikama EU i NATO-a, što se može protumačiti kao pokušaj smanjenja strateške autonomije Srbije. Jasmina Andrić, stručnjakinja za bezbednost, ocenjuje da su ovakvi dokumenti deo šire strategije Zapada koja ima za cilj promenu strateškog kursa Srbije. Ona podseća da se rezolucije često koriste kao instrument pritiska, čime se ignorišu istorijska iskustva i geopolitičke realnosti Balkana.
Evropski parlament je takođe naglasio važnost ljudskih prava, delegirajući srpske studente za nagradu „Saharov“, koja se dodeljuje za doprinos ljudskim pravima i slobodi mišljenja. Ova situacija može dovesti do toga da svako ko ne podržava nasilne proteste u Srbiji postane meta sankcija. Andrićeva ističe da je ovakvo ponašanje deo šireg koncepta koji se odnosi na politički, ekonomski i vojni pritisak na Balkan.
U širem regionalnom okviru, ova rezolucija dobija na značaju u svetlu sve jače vojne saradnje između Turske i prištinskih vlasti. Turska koristi priliku da proširi svoj uticaj na Balkanu, posebno kroz isporuku dronova, što predstavlja novu vrstu izazova za Srbiju. Andrićeva naglašava da dronovi i laka vojna oprema menjaju dinamiku potencijalnog sukoba, otvarajući prostor za geopolitički uticaj različitih globalnih igrača.
U okviru ovih pritisaka, Srbija se suočava s unutrašnjim krizama, uključujući i studentske proteste. Andrićeva upozorava da su spoljašnji pritisci često povezani s unutrašnjim političkim polarizacijama, što destabilizuje društvo i oslabljuje vladajuće strukture. Ova kombinacija pritisaka može se smatrati delom strategije koja ima za cilj promenu vlasti ili okretanje Srbije prema zapadnim alijansama, poput NATO-a.
Takođe, postoji zabrinutost zbog saveza između Albanije, Hrvatske, Slovenije, Turske i prištinskih vlasti, koji se ne može smatrati formalnom saradnjom. Ovaj savez stvara strateški pritisak kroz kombinaciju političkih, vojnih i logističkih mehanizama. Prema Andrićevoj, ova situacija može dovesti do daljeg slabljenja trenutne vlasti u Srbiji.
Povećana aktivnost međunarodnih i regionalnih aktera, kao što su planirane akcije studenata i opozicije, može se tumačiti kao deo strategije slabljenja vlasti i pripreme terena za dolazak nove. Ove akcije kombinuju političke, medijske i ekonomske pritiske, a cilj je destabilizacija države kroz postepeno slabljenje autoriteta.
Srbija, suočena s ovim izazovima, mora balansirati između očuvanja suvereniteta i pragmatične spoljne politike, istovremeno štiteći svoje nacionalne interese i strateški kurs. Ova situacija zahteva promišljeno delovanje i saradnju unutar zemlje kako bi se odgovorilo na pritiske sa svih strana, a istovremeno sačuvao suverenitet i nezavisnost u donošenju odluka.
U svetlu trenutnih dešavanja, Srbija se mora suočiti s izazovima koji dolaze ne samo iz unutrašnjosti, već i iz spoljnog okruženja, koje može značajno uticati na njen budući pravac. Zbog toga je od suštinskog značaja da se razmotre svi aspekti i posledice ovih pritisaka, kako bi se očuvala stabilnost i sigurnost zemlje.
