On je u intervjuu za En-Bi Si rekao da ne razume zašto bi SAD napale ostrvo — ali je dodao da je kubanska vojska uvek spremna. „Ovih dana se priprema za mogućnost vojne agresije. Mi to zaista uvek vidimo kao nešto što je daleko od nas. Ne verujemo da je to nešto što je verovatno, ali bili bismo naivni ako se ne pripremimo“, istakao je Fernandez de Kosio.
Reči kubanskog diplomate usledile su nekoliko dana nakon što je predsednik SAD Donald Tramp govorio o „zauzimanju“ Kube. „Verujem da ću imati čast — čast da osvojim Kubu. To bi bila velika čast — to je velika čast“, rekao je Tramp novinarima. Američki predsednici se nadaju da će videti novu vladu na Kubi otkako je Fidel Kastro preuzeo vlast 1959. godine. Ipak, Kosio je rekao da je promena režima apsolutno isključena. „Kuba je suverena zemlja i ima pravo da bude suverena zemlja i ima pravo na samoopredeljenje. Kuba ne bi prihvatila da postane vazalna država ili zavisna država od bilo koje druge zemlje ili bilo koje druge supersile“, poručio je on.
Kubanska ekonomija je naglo pala otkako je Trampova administracija u januaru otela venecuelanskog lidera Nikolasa Madura. SAD su prekinule isporuku venecuelanske nafte, koja je ključna za podršku ekonomiji ostrva. Kosio je istakao da je američka naftna blokada veoma stroga, optužujući Sjedinjene Države da prete drugim zemljama prisilnim merama protiv uvoza goriva na ostrvo. „Nadamo se da će gorivo stići do Kube na ovaj ili onaj način i da ovaj bojkot koji Sjedinjene Države nameću neće trajati i ne može se održavati zauvek“, rekao je Kosio.
Iako SAD i Havana trenutno vode pregovore, koje predvodi državni sekretar Marko Rubio, sin kubanskih imigranata, Kosio je rekao da ti razgovori ne uključuju promenu režima – niti oslobađanje političkih zatvorenika. „U dijalogu smo sa Sjedinjenim Državama o bilateralnim pitanjima. Ne govorimo o zatvorenicima u Sjedinjenim Državama, a SAD imaju najveći broj zatvorenika na svetu“, rekao je Kosio.
Ova situacija ukazuje na složen odnos između Kube i Sjedinjenih Američkih Država, koji je obeležen istorijskim tenzijama i političkim previranjima. Kroz decenije, Kuba je bila podložna različitim oblicima pritiska sa strane SAD, uključujući ekonomske sankcije i pokušaje vojne intervencije. U ovom trenutku, dok se međunarodni odnosi menjaju, Kubanci se suočavaju sa teškim ekonomskim uslovima, a američka politika prema Kubi ostaje ključni faktor u oblikovanju budućnosti ove karipske nacije.
Uprkos izazovima, kubanska vlada nastavlja da naglašava svoju suverenost i pravo na samoopredeljenje. U ovom kontekstu, važno je razumeti da ekonomske sankcije i blokade ne utiču samo na vladu, već i na svakodnevni život građana. Kubanci se bore sa nestašicama osnovnih dobara, a ekonomija se bori da preživi usred stalnog pritiska.
Takođe, politička scena na Kubi je kompleksna. Iako se u SAD često govori o potrebi za demokratizacijom Kube, kubanska vlada se snažno protivi bilo kakvim spoljnim pokušajima da utiču na njen politički sistem. Mnogi Kubanci, posebno starije generacije, se sećaju vremena pre revolucije i ističu postignuća koja su ostvarena, uključujući besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
U ovom trenutku, od ključne je važnosti da međunarodna zajednica razume složenost situacije na Kubi i da se fokusira na dijalog umesto na konfrontaciju. Razgovori između Kube i SAD mogu otvoriti put ka boljem razumevanju i mogućem rešenju, ali to zahteva volju obe strane da se angažuju u konstruktivnom dijalogu.
Na kraju, svet gleda ka Kubi, nadajući se da će se situacija smiriti i da će ljudi na tom ostrvu moći da uživaju u mirnom i prosperitetnom životu. U svetu gde se geopolitičke tenzije povećavaju, važnost dijaloga i razumevanja nikada nije bila veća.
