Pileće meso je jedna od omiljenih namirnica u ishrani mnogih ljudi, posebno tokom letnjih meseci kada se češće konzumira. Međutim, godinama su postojale predrasude i sumnje u vezi sa kvalitetom pilećeg mesa, koje se često optužuje da je puno hormona i antibiotika. Sanja Čelebićanin iz Zajednice živinara ističe da su hormoni rasta i antibiotici zabranjeni i da se sprovodi stroga kontrola proizvodnje pilećeg mesa. Ona naglašava da se antibiotici ne smeju koristiti ukoliko životinja nije bolesna, ali da uvek postoji mogućnost zloupotrebe lekova.
Čelebićanin tvrdi da su neutemeljene tvrdnje o tome da je domaće pileće meso puno hormona i antibiotika i ističe da je važno slušati stručnjake. Takođe, građani treba da znaju da su hormoni zabranjeni, a da se od 1972. godine sprovodi nacionalni monitoring hrane, uključujući i žive životinje. Sve što se stavlja na tržište se proverava na nedozvoljene supstance ili supstance koje se mogu koristiti prilikom lečenja, uz poštovanje vremena potrebnog za eliminaciju leka iz organizma.
Što se tiče upotrebe antibiotika, Čelebićanin ističe da se oni sve ređe koriste jer su uvedene druge preventivne mere. Farmeri su unapredili standarde proizvodnje, uveli nove tehnologije i podigli biosigurnosne mere kako bi se smanjila upotreba antibiotika kao promotora rasta. Od 1997. godine, antibiotici su u potpunosti zabranjeni, a od 2006. godine sprovodi se stroga kontrola njihove primene. Dakle, antibiotici se ne smeju koristiti ukoliko životinja nije bolesna.
Kada se govoru o lečenju bolesnih životinja, Čelebićanin ističe da se one moraju lečiti iz humanih razloga i da ne ulaze u lanac hrane za ljude dok ne prođe odgovarajuće vreme karence. Ipak, ne postoji garant da neko neće zloupotrebiti sistem i raditi ilegalno. Zbog toga postoje nadležne institucije poput uprave za veterinu i službene kontrole inspektora i veterinara.
Na kraju, Čelebićanin naglašava da u Srbiji postoji 12 veterinarskih instituta, naučnih i specijalizovanih, koji prate i kontrolišu kvalitet hrane i zdravlje životinja. Važno je da potrošači imaju poverenje u proizvođače i ispravnost namirnica koje konzumiraju, te da se pridržavaju saveta stručnjaka kako bi se osigurala bezbednost hrane i zdravlje potrošača.
