U Iranu se ponovo javlja talas narodnog nezadovoljstva, potaknut besom zbog masovnih ubistava demonstranata koja su se dogodila prošlog meseca. I pored stalne pretnje od represalija, građani nastavljaju da se protive režimu. Ožalošćene porodice, studenti i zdravstveni radnici otvoreno prkose vlastima, a njihov otpor se manifestuje kroz različite oblike, od masovnih protesta do tihih činova neposluha, kako izveštava The Wall Street Journal.
Ova pobuna dolazi u trenutku kada Iranci shvataju punu razmeru nasilja koje su doživeli u januaru, a vlasti sprovode talase hapšenja usmerenih na demonstrante i njihove simpatizere, uključujući članove porodica, medicinske radnike i aktiviste za ljudska prava. „Ljudi su ispunjeni strahom, ali i ogorčenjem“, navela je žena iz Kermanšaha u tekstualnoj poruci. „Svi gledamo u nebo i nadamo se da će nas Tramp bombardovati, samo da uništi Khameneija i njegov režim. Spremni smo umreti jedan po jedan, ali ne želimo da naša deca trpe našu bol i muku.“
Rastuće neslaganje se dešava dok predsednik Tramp gomila američke vojne snage uz iransku obalu, upozoravajući režim da ne ubija demonstrante. SAD i Iran su dogovorili sastanak u Omanu kako bi pokušali da pronađu diplomatsko rešenje.
Brutalna odmazda režima je postala sve očiglednija. Grupa od 17 aktivista civilnog društva iz Irana objavila je otvoreno pismo u kojem se masovna ubistva opisuju kao zločin protiv čovečnosti, okrivljujući vrhovnog vođu Khameneija. Nakon objave pisma, troje potpisnika je uhapšeno, što pokazuje ozbiljnost situacije. Prema podacima američke grupe Human Rights Activists in Iran, od početka protesta krajem decembra ubijeno je oko 7.000 ljudi, dok su vlasti priznale samo oko 3.000 mrtvih. Iranske vlasti su takođe uhvatile više od 50.000 ljudi, a mnogi su opisani kao teroristi ili pobunjenici u državnim medijima.
„Islamska Republika sada ide od kuće do kuće kako bi kaznila one koji su se usudili protestovati i slomila svaki potencijalni tračak daljeg otpora“, rekao je Hadi Ghaemi, izvršni direktor Centra za ljudska prava u Iranu sa sedištem u Njujorku.
Zdravstveni radnici su takođe postali meta bezbednosnih snaga. Naoružani muškarci u civilu upadali su u bolnice širom zemlje tražeći ranjene demonstrante, a jedan lekar iz Teherana potvrdio je da je video kako su snage bezbednosti odvode ranjene iz njegove bolnice. Mohammad Raeeszadeh, predsednik Iranskog medicinskog veća, izjavio je da je 17 medicinskih radnika uhapšeno nakon gušenja protesta u januaru. U međuvremenu, Kiana Kasiri, član mreže iranskih lekara u inostranstvu, izjavila je da je njena grupa dokumentovala pritvaranje više od 30 medicinskih radnika koji su optuženi za lečenje demonstranata.
Hapšenja zdravstvenih radnika izazvala su bes i Medicinsko veće je zatražilo sigurnost za njih. „Zdravstveni radnici… imaju dužnost da pruže potrebnu medicinsku pomoć svim pacijentima u svim okolnostima, bez obzira na društvene, političke ili bezbednosne uslove“, navelo je veće.
U pokušaju da umire javno nezadovoljstvo, vlasti su u nekim slučajevima popustile. Krajem januara, uz kauciju je pušten istaknuti demonstrant Erfan Soltani, a vlada je najavila da će početi da izdaje vozačke dozvole za motocikle ženama. Međutim, malo je verovatno da će ti ustupci smiriti bes naroda. Trgovci iz Velikog bazara u Teheranu pozvali su na nove proteste 17. i 18. februara, kada se završava tradicionalno 40-dnevno žalovanje za ubijenima u januaru.
„Pozivamo plemeniti narod Irana širom zemlje da istovremeno u svojim gradovima održi sećanje na mrtve i nastavi nacionalni ustanak“, objavilo je udruženje trgovaca. Cilj je, kako navode, „osvetiti najveći ulično-masovni masakr u modernoj istoriji“.
