Naučnici su dostigli značajan napredak u projektu mapiranja razvoja ljudskog mozga, koji ima za cilj da prikaže kako se različite vrste moždanih ćelija formiraju i sazrevaju od najranijih embrionalnih faza do odraslog doba. Ovaj istraživački poduhvat ima za cilj da doprinese razumevanju i lečenju poremećaja poput autizma i šizofrenije, izveštava Rojters.
Tim istraživača nedavno je objavio prvi nacrt atlasa razvoja ljudskog i životinjskog mozga, koji prikazuje proces rađanja, diferencijacije i sazrevanja moždanih ćelija, kao i genske promene koje se dešavaju tokom ovog složenog procesa. Neurolog Hongkui Zeng iz Instituta Allen u Sijetlu, koja je jedna od vodećih autorica studije, ističe da naš mozak sadrži hiljade tipova ćelija koje zajedno omogućavaju emocije, ponašanje i kogniciju.
Dosadašnje studije su pokazale da je u mozgu miša identifikovano više od 5.000 tipova ćelija, a veruje se da ih u ljudskom mozgu ima najmanje isto toliko. Ove informacije su objavljene u prestižnom časopisu „Nature“ i drugim srodnim publikacijama, što ukazuje na značaj i rigoroznost istraživanja.
Naučnici su takođe otkrili nove tipove ćelija u delovima mozga kao što su neokorteks i hipotalamus. Neokorteks je centar viših kognitivnih funkcija, dok hipotalamus igra ključnu ulogu u regulaciji telesne temperature, krvnog pritiska, raspoloženja, sna, seksualnog nagona i apetita. Ova otkrića bi mogla imati dalekosežne posledice za razumevanje kako različiti delovi mozga funkcionišu i kako se razvijaju tokom života.
Jedno od istraživanja pokazalo je da određena grupa ćelija u tumorima mozga kod ljudi liči na embrionalne progenitorske ćelije. Ove ćelije su specifične po tome što mogu da se razviju u različite tipove ćelija unutar određenih delova mozga. Ova saznanja sugerišu da tumori možda „preuzimaju“ razvojne procese kako bi podstakli malignitet, što otvara nova pitanja o tome kako se tumori formiraju i kako bi se mogli lečiti.
Zeng naglašava da razumevanje normalnog razvoja mozga pomaže u shvatanju promena koje se dešavaju kod različitih bolesti, kao i trenutaka kada te promene nastaju. Ova saznanja mogu otvoriti vrata novim terapijskim pristupima i strategijama u lečenju neuroloških poremećaja.
U okviru ovog istraživačkog programa, naučnici su koristili napredne tehnike kao što su single-cell RNA sekvenciranje, koje im omogućava da analiziraju genetske profile pojedinačnih ćelija. Ova tehnologija omogućava detaljno razumevanje kako se različite ćelije razvijaju i međusobno interaguju tokom razvoja mozga.
Osim toga, atlasi koje su istraživači razvili mogu poslužiti kao referentna tačka za buduća istraživanja. Ovi atlasi ne samo da prikazuju strukturu i funkciju moždanih ćelija, već takođe ukazuju na genetske putanje koje su odgovorne za razvoj određenih tipova ćelija.
Iako je istraživanje još uvek u ranoj fazi, rezultati već daju nadu u mogućnost boljeg razumevanja složenih neuroloških poremećaja. Stručnjaci smatraju da bi dalja istraživanja mogla dovesti do razvoja novih terapija koje bi mogle značajno poboljšati kvalitet života ljudi sa neurološkim oboljenjima.
Ova otkrića takođe naglašavaju potrebu za interdisciplinarnim pristupom u istraživanju ljudskog mozga. Saradnja između neuroloških, genetskih i biomedicinskih nauka može omogućiti sveobuhvatnije razumevanje kako se mozak razvija i funkcioniše, čime se otvaraju nove mogućnosti za istraživanje i liječenje raznih poremećaja.
U zaključku, istraživanje razvoja ljudskog mozga predstavlja značajan korak ka razumevanju složenih mehanizama koji stoje iza neuroloških poremećaja. Ova saznanja ne samo da obogaćuju naše razumevanje ljudske biologije, već takođe nude nadu u buduće terapijske mogućnosti koje bi mogle pomoći mnogim ljudima širom sveta.
