Generalna direkcija za rakete Korejske narodne armije (KPA) nedavno je sprovela testiranja dve nove rakete zemlja-vazduh, koje su osmišljene da se bore protiv ciljeva sličnih dronovima i krstarećim raketama. Ova testiranja su zabeležena kroz fotografije i video snimke, na kojima su prikazani precizni pogotci, što dodatno potkrepljuje tvrdnje državnih medija o izuzetnoj tačnosti i brzom odzivu novih sistema. Testiranju su prisustvovali visoki zvaničnici, uključujući predsednika Kim Džong Una i maršala Kim Kvang Hjoka, što ovom događaju daje poseban politički značaj.
Nije još potvrđeno da li se radi o potpuno novim raketama ili unapređenim verzijama postojećih modela, ali analize sugeriraju da Severna Koreja razvija novu generaciju sistema protivvazdušne odbrane (PVO) koji se mogu meriti sa naprednim rešenjima iz Rusije i Kine. Razvoj domaćih PVO sistema u Severnoj Koreji započeo je tokom 1990-ih godina, a prvi ozbiljni rezultat pojavio se tek 2017. godine sa sistemom Pongae-5, koji je znatno unapređen zahvaljujući tehnološkim transferima iz Rusije, posebno iz sistema S-300PM.
Sistem Pongae-6, predstavljen 2020. godine, bio je široko poređen sa ruskim S-400. Koristio je dvosmerne upravljačke kormile i dvostruke impulsne motore, što je omogućilo veću agilnost i domet. Testiranja iz 2021. godine potvrdila su značajno povećanje dometa obaranja ciljeva, dok su kasnija unapređenja dodatno poboljšala efikasnost sistema. Prema rečima stručnjaka, modernizacija PVO mreže Severne Koreje imala je strateški efekat odvraćanja, što komplikuje planiranje američkih i savezničkih operacija.
Severna Koreja je nekada imala jednu od najmoćnijih avijacija među državama u sukobu sa Zapadom, ali je od kraja šezdesetih godina flota počela da zaostaje za tehnološkim razvojem. Da bi nadoknadila taj deficit, Pjongjang je razvila gustu i složenu mrežu PVO sistema, sa desetinama baterija kratkog, srednjeg i dugog dometa, raspoređenih da pokrivaju sve kritične tačke zemlje.
U poslednjim godinama zabeležen je i značajan napredak u samoj avijaciji. U maju 2025. godine, Severna Koreja je operativno uvela prvu domaću raketu vazduh-vazduh sa aktivnim radarskim navođenjem, što predstavlja veliki tehnološki skok. Takođe, uveden je i prvi sistem za vazdušno rano upozoravanje i kontrolu (AWACS), čime je unapređena sposobnost koordinacije i nadzora.
Svi ovi napreci otvorili su prostor za moguću nabavku ruskih borbenih aviona, poput Su-57, što bi dodatno ojačalo severnokorejske vazdušne sposobnosti. Prema vojnim analizama, testirane rakete koriste koncept dvostrukog impulsnog motora i napredne algoritme za navođenje, što im omogućava da se prilagođavaju različitim brzinama i profilima leta ciljeva, uključujući brze dronove i krstareće rakete.
Modernizacija PVO sistema ne samo da poboljšava odbrambene sposobnosti Severne Koreje, već menja i geopolitičku dinamiku u regionu. Sa naprednijim radarima i raketama dugog dometa, Severna Koreja može nadzirati i potencijalno ugrožavati vazdušne operacije nad Japanom i Južnom Korejom, kao i delovima Pacifika gde operišu američke snage. Ova promena primorava Vašington, Tokio i Seul da ulažu više u sopstvene sisteme protivmera kako bi neutralisali severnokorejske PVO platforme.
Testovi iz avgusta 2025. godine pokazuju da Severna Koreja više nije ograničena na osnovne sisteme preuzete iz Sovjetskog Saveza, već razvija sopstvene platforme svetske klase. U kombinaciji sa mogućim dolaskom ruskih aviona i daljim unapređenjem domaće tehnologije, zemlja stvara integrisanu mrežu odbrane koja može odvratiti čak i najsavremenije protivnike. Za SAD i njihove saveznike, to znači da će u budućim krizama morati da se suoče sa složenijim i rizičnijim operacijama, dok Pjongjang postavlja temelje za status regionalne vojne sile sa ambicijama na globalnom nivou.
