Administracija predsednika Donalda Trampa preduzela je odlučne korake u pogledu kineskog tehnološkog napretka, posebno u oblasti veštačke inteligencije. U novim smernicama, Ministarstvo trgovine upozorava globalne kompanije da će korišćenje „Huavej“ čipova veštačke inteligencije dovesti do mogućih kazni zbog kršenja američkih kontrola izvoza. Ova odluka je deo šire strategije Sjedinjenih Američkih Država da se zaštite od potencijalnih pretnji koje dolaze iz Kine.
Smernice koje je Ministarstvo trgovine izdalo jasno ukazuju na to da su „Huavejovi“ procesori poznati kao „asend“ podložni američkim kontrolama izvoza, jer se veruje da sadrže ili su izrađeni uz pomoć američke tehnologije. Biro za industriju i bezbednost, zadužen za nadgledanje ovih kontrola, naglašava da je pristup prema stranim AI čipovima postao strožiji, a korišćenje „Huavej asend“ čipova bilo gde u svetu može predstavljati kršenje propisa.
Ove smernice dolaze u trenutku kada su Sjedinjene Države sve više zabrinute zbog brzine kojom „Huavej“ razvija napredne čipove i drugi hardver za veštačku inteligenciju. Prema izveštaju „Fajnenšel tajmsa“, kineski tehnološki gigant je već počeo da isporučuje „klastere“ čipova klijentima unutar Kine, ističući da su ti čipovi superiorni u odnosu na one koje proizvodi američka kompanija „Envidija“.
Briga u SAD se povećava zbog mogućnosti da „Huavej“ uskoro počne da prodaje procesore za veštačku inteligenciju kako na domaćem, tako i na stranim tržištima, što bi moglo da izazove ozbiljnu konkurenciju za američke kompanije, pre svega „Envidiju“. Ova situacija otvara pitanja o tehnološkoj dominaciji i bezbednosti, posebno u svetlu rastuće globalne konkurencije u sektoru veštačke inteligencije.
Kineski „Huavej“ je već poznat po svojim inovacijama u telekomunikacijama i drugim tehnološkim oblastima. Njihova sposobnost da brzo razvijaju i implementiraju nove tehnologije postavlja izazov za američke kompanije koje se suočavaju sa sve strožim regulativama i kontrolama. Ovakvi potezi Trampove administracije su deo šire strategije da se spreči kineska dominacija u ključnim tehnološkim sektorima, kao što su veštačka inteligencija i čipovi.
Na međunarodnom nivou, ovakvi potezi mogu stvoriti tenzije između SAD-a i Kine, koje se već suočavaju sa brojnim trgovinskim i političkim nesuglasicama. Akcije američke administracije mogu dovesti do dodatnih sankcija i restrikcija, što će imati dalekosežne posledice po globalno tržište tehnologije.
Osim toga, postoji zabrinutost da bi ovakvi potezi mogli usporiti inovacije i razvoj u oblasti veštačke inteligencije, kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i u Kini. U svetu u kojem se tehnologija brzo razvija, kontrola izvoza i regulative mogu značajno uticati na sposobnost kompanija da istražuju i razvijaju nove proizvode.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da bi dalje eskalacije između SAD-a i Kine mogle dovesti do stvaranja dva paralelna ekosistema u tehnologiji, gde bi svaka zemlja pokušavala da razvije svoje vlastite tehnologije nezavisno od druge. Ovo bi moglo značiti duže vreme razvoja i veće troškove, što bi na kraju moglo uticati na krajnje potrošače.
U zaključku, čvršći stav američke administracije prema kineskom tehnološkom napretku, posebno kada je reč o veštačkoj inteligenciji, ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za pažljivim balansiranjem između konkurencije i saradnje na globalnom nivou. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti kako će se ovaj sukob odraziti na budućnost tehnologije i inovacija širom sveta.
