Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji beleži značajan rast aktivnosti u četvrtom kvartalu 2024. godine. U poređenju sa istim razdobljem prethodne godine, vrednost tržišta zabeležila je porast od 26,7 odsto, dok je broj transakcija povećan za 8 procenata. Ovi podaci ukazuju na oporavak i jačanje tržišta, a posebno su zanimljivi s obzirom na izazove koje je ekonomija pretrpela u prethodnim godinama.
U Srbiji je u ovom kvartalu potpisano 34.834 kupoprodajnih ugovora, što predstavlja najviši kvartalni nivo u poslednje dve godine. Ovaj trend ukazuje na rastuće poverenje kupaca i investitora u tržište nekretnina, kao i na povećanu potražnju za stambenim prostorima.
Prodaja stanova čini najveći deo ukupnog prometa nepokretnosti, sa iznosom od 1,3 milijarde evra, što predstavlja 57 odsto ukupne vrednosti transakcija. Ova dominacija stanova u tržištu ukazuje na to da su stambene jedinice i dalje najtraženije, a investicije u ovaj segment su se pokazale kao isplative.
Osim stanova, značajna sredstva su uložena i u druge vrste nepokretnosti. Za kuće je izdvojeno 167,9 miliona evra, što čini osam procenata od ukupne vrednosti. Građevinsko zemljište je zabeležilo investicije od 163 miliona evra (sedam procenata), dok su poslovni prostori i poljoprivredno zemljište privukli 108 miliona evra (pet procenata) i 73,4 miliona evra (tri procenata) respectivno.
Jedan od značajnih faktora koji utiču na tržište nepokretnosti su krediti. U četvrtom kvartalu 2024. godine, 11 procenata nepokretnosti kupljeno je uz finansiranje putem kredita, što predstavlja povećanje od četiri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast pokazuje da sve više ljudi odlučuje da se zaduži kako bi ostvarili svoj cilj kupovine nekretnine.
Krediti su najčešće korišćeni za kupovinu stanova, pri čemu je 24 procenata svih kupovina realizovano na ovaj način. Ovaj podatak ukazuje na to da je pristup kreditima postao lakši i da su banke spremnije da odobre kredite potrošačima, što dodatno podstiče rast tržišta.
U analizi regionalnih podataka, evidentno je da su neki gradovi zabeležili veće povećanje broja kupoprodajnih ugovora. U Nišu je došlo do skoka od 43,6 procenata, dok su Novi Sad i Kragujevac zabeležili rast od 24,9, odnosno 20,1 procenata. Beograd, kao glavni grad, takođe je imao rast od 15,5 procenata, što dodatno potvrđuje trend rasta u urbanim sredinama.
Osim ekonomskih pokazatelja, ovaj rast može se pripisati i promenama u životnim navikama ljudi, koji su nakon pandemije COVID-19 počeli da traže prostranije stanove ili kuće sa dvorištem, što je dodatno podstaklo potražnju. Povećanje broja radnih mesta i poboljšanje standarda života doprinose jačanju tržišta nepokretnosti.
U zaključku, tržište nepokretnosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2024. godine pokazuje jasne znake oporavka i rasta. Sa povećanjem broja transakcija i rastom vrednosti tržišta, očekuje se da će ovaj trend nastaviti da se razvija u narednim godinama, uz podršku povoljnijih kreditnih uslova i sve većeg poverenja kupaca. Ove promene su ključne za ekonomsku stabilnost i dalji razvoj tržišta nekretnina u zemlji.
