Novo istraživanje italijanskih naučnika upozorava na potencijalnu katastrofu u Veneciji do 2150. godine, kada bi delovi grada mogli biti trajno potopljeni zbog podizanja nivoa mora. Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju analizirao je podatke o porastu nivoa mora poslednjih dvadeset godina, zaključujući da se nivo vode oko Venecije podiže za oko pola centimetra godišnje. Grad već godinama pati od čestih poplava, te su postavljene specijalne barijere koje, međutim, neće biti dovoljne da se zaustavi ovaj destruktivni proces.
Istraživači su kombinovali terenska merenja sa satelitskim podacima o sleganju zemljišta kako bi predvideli da će neke oblasti grada biti trajno pod vodom do 2150. godine, uključujući i Trg Svetog Marka. Zapadna strana grada, koja je već bila poplavljena 58 puta u periodu između 2019. i 2023, će biti najviše pogođena. Rast nivoa mora i sleganje zemljišta dovode do ozbiljne erozije obale, povlačenja plaža i poplava, što ima značajne ekološke i socioekonomske posledice.
Venecija već testira sistem mobilnih barijera poznat kao MOSE na ulazima u lagunu, a očekuje se da će projekat biti potpuno operativan naredne godine. Međutim, ovo rešenje je samo privremeno i neće biti dovoljno dugoročno. Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama iz 2021. godine predviđa rast srednjeg godišnjeg nivoa mora do 2100. godine, u najoptimističnijim scenarijima, između 28 i 55 centimetara, a u najpesimističnijim scenarijima, između 63 i 101 centimetra.
U slučaju takvog rasta nivoa mora, mobilne barijere bi morale biti podizane često, što bi imalo negativne posledice po pomorsku industriju i lagunu bi pretvorilo u ustajalu močvaru. Grupa naučnika Univerziteta u Padovi se zalaže za bolju zaštitu slanih močvara u laguni, koje deluju kao prirodni štit od jakih plima i efikasan prirodni prečišćivač ugljendioksida.
Venecija se suočava sa ozbiljnom pretnjom od podizanja nivoa mora, a sada je na gradu da pronađe dugoročna, održiva rešenja koja će zaštititi njegovu bogatu kulturu i nasleđe od propadanja.
