VAŠINGTON – Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je danas da će najveće naftne kompanije verovatno sporije ući u proces ulaganja u Venecuelu, dok će manje, „divlje“ ili nezavisne naftne kompanije verovatno reagovati brže. Ove izjave dolaze u kontekstu promena koje se dešavaju u vezi sa američkim sankcijama prema Venecueli i njenim naftnim sektorom.
Besent je naglasio da će Ministarstvo finansija raditi na ukidanju sankcija određenim entitetima u Venecueli, dok će druge kompanije biti podložne novim sankcijama. Ovaj pristup ima za cilj da se olakša proces ulaganja u venecuelanski naftni sektor, koji je već dugo vremena pod uticajem različitih sankcija i ekonomskih izazova.
„A onda će Ministarstvo finansija nadgledati kako se obavlja prodaja naftne imovine“, rekao je Besent, dodajući da će Ministarstvo obraditi isplate sredstava u Venecueli prema uputstvima predsednika SAD Donalda Trampa i državnog sekretara Marka Rubija.
Ovaj proces može značajno uticati na budućnost venecuelanske ekonomije, koja je već godinama pogođena krizom i smanjenjem proizvodnje nafte. Venecuela, koja je nekada bila jedna od najbogatijih zemalja u Latinskoj Americi, sada se suočava sa teškim ekonomskim problemima, a mnogi analitičari smatraju da bi stabilizacija naftnog sektora mogla biti ključna za oporavak zemlje.
U međuvremenu, Besent je takođe govorio o procesu imenovanja novog predsednika Federalnih rezervi (FED). On je otkrio da američki predsednik Donald Tramp još uvek nije intervjuisao Rika Ridera, glavnog menadžera za investicije u obveznice kompanije Blek rok, za ovu važnu poziciju. Očekuje se da će Tramp doneti odluku o novom predsedniku FED-a tokom ovog meseca.
Rider se nalazi među četiri finalista koji su u razmatranju za poziciju koja će se osloboditi kada trenutni predsednik Džeroum Pauel završi svoj mandat u maju. Ostali kandidati uključuju ekonomskog savetnika Bele kuće Kevina Haseta, kao i aktuelne i bivše guvernere FED-a Kristofera Volera i Kevina Vorša. Sva trojica su već obavili intervjue sa Trampom, što ukazuje na to da su i oni ozbiljni kandidati za ovu ključnu ulogu u američkoj ekonomiji.
Besentove izjave o Venecueli i procesu imenovanja novog predsednika FED-a pružaju uvid u trenutne izazove i prilike sa kojima se suočava američka administracija. Očekuje se da će promene u politici prema Venecueli uticati na globalno tržište nafte, dok će odluka o novom predsedniku FED-a imati značajan uticaj na monetarnu politiku i ekonomsku stabilnost u Sjedinjenim Američkim Državama.
S obzirom na trenutnu situaciju u Venecueli, mnogi analitičari smatraju da bi ukidanje sankcija moglo otvoriti put za nova ulaganja i revitalizaciju naftnog sektora, što bi moglo doneti značajne ekonomske koristi. Međutim, ostaje nejasno kako će se situacija razvijati, s obzirom na kompleksne političke i ekonomske okolnosti koje utiču na ovu zemlju.
U zaključku, i dalje se očekuju važni koraci u vezi sa politikom prema Venecueli i procesom imenovanja novog predsednika FED-a. Ove odluke će imati dalekosežne posledice na američku ekonomiju, ali i na globalno tržište nafte, što čini ovu situaciju posebno zanimljivom za analitičare i investitore. U narednim nedeljama, pažnja će biti usmerena na odluke koje će doneti američka administracija, kao i na to kako će se one odraziti na ekonomske tokove u regionu i svetu.
